Не спашавати плесњиве производе! Нити одсећи тај видљиво нападнути део плеснима а искористити остатак за јело. То је исто опасно!
🔍 У плесни постоји скривени део а тај видљиви део је само део те укупне загађености. Нити плесни, невидљиве нашим очима, продиру дубоко у производ а заједно са њима споре и бактерије.
🚫 Употреба таквих производа за исхрану могу довести до озбиљних обољења:
– главобоља, слабост, вртоглавица, мучнина, повраћање.
– обољења пробавног тракта, пролив, надутост и болови.
– у неким случајевима могу да страдају унутрашњи органи као што су јетра и бубрези али и други.
👉 Једино правилно решење је ако видите плесан на производу, најбезбедније је бацити га целог, да би се избегли ризици тровања храном и инфекција. Здравље је важније од цене производа.
Најопаснија је црна плесан. Врло често се налази на разним производима за исграну. Ако би се нашла на житарицама, код људи еј изазивала тешке последице, чак и психичка обољења. Исте се могу наћи и на воћу и поврћу. Друге плесни су мање опасне. Пример такве је ружичаста, она се често налази на поврћу. Она изазива тровање организма али наш имуни систем довољно добро реагује на њу. Као реакција на то може се јавити тешко дисање, кашаљ, надражена слузокожа, слинавост. Безопасним се сматра бела плесан, јавља се на сиру, белом хлебу, туршији и мармеладама. Многи скуну такву плесан и поједу производ. То исто није добро јер се спори плесни већ раширили унутар производа.
Давно су позната опасна својства плесни. Још у VI. веку се користила једна врста биолошког оружја, гљива ергот, којом су загадили воду у бунарима противника. То је изазивало тешко обољевање код људи, халуцинације, гангрене. Постоје предања о проклетсву фараона и да су због тога умрли људи који су ушли у њихове гробнице. Прави разлог је ипак једна жута плесан која испушта врло отровну супстанцу.
Зна се да плесни изазивају разне болести, које крећу алергијом а завршава се тешким обликом запаљења плућа и цирозе јетре а нису ретка ни онколошка обољења. Најјаче дејствује на особе оболеле од астме, са разним алергијама, смањеним имунитетом али и оне који се због врсте посла, стално срећу са плеснима. Некад када су утврдили да је бела плесан захватила кућу, соаљивали би је, да се не пренесе на остале куће. Суштински, плесан се не може избегне, може да се појави у сваком дому.
Чак и ако вам ништа не буде, плесан се рашири по телу, ствара киселу средину, временом утиче на стварање многих болести, чак и рака, и утиче на старење организма.
Добар лош зао
Има више врста плесни. Нама је најчешћа квасна плесен, она се најчешће среће у кујни. Брзо се сели на разне прехрамбене производе. У кућу долази са зараженим млеком или хлебом. Већ поменута црна плесен је такође везана за наш дом, ми је знамо као оно црнило по зидовима запуштених простора. Веома је отпорна и брзо се шири. Трулежна плесан, беле боје, која се образује на дрвету, стајњаку, прехрамбеним производима. Неке врсте ове беле плесни су безопасне и примењују се у производњи сирева. Али ако је сретнемо у стану, обити је. Гљива плесни, среће се најчешће на дрвеним и бетонским површинама и брзо заузима велику површину. Плава плесан, везана ја за дрво, материјале од дрвета.
Плесен ја на овој планети много дуже од нас, 200 милиона година. То је врло необичан организам који има особине и биљног и животињског света. Јапански истраживачи су открили и особине интелекта. Има флуоресцентна плесан, живи на Кавказу и она одаје доста јаку светлост. Плесни не смета радијација и чак се боље простире тамо где је повећана радијација. Ајде то, али њој не смета и космички простор. Нешто плесни је однето у свемир и откривено је да у космичком вакуму не само да преживљава него стекне моћан имунитет и преобрати се у још агресивнији облик.
У свакодневном животу, за развој плесни треба топлота, влага и нека сирова средина. То је живо биће, гљива. Искористиће све повољне услове да се развије.
Добра плесан?
Да, није све тако црно, има и добре плесни. Јер да није плесни, цела планета била би покривена остацима биљног и животињског света, јер су плесни ти који их разлажу, па се њихови остаци предају природи. То су на неки начин природни чистачи. Не треба заборавити ни да је Алексадр Флеминг 1928. године открио антибактеријско својство зелене плесни. Та плесан је способна да убије бактерије а у исто време безопасна за човека. И тако је створен пеницилин, врло важан лек који је спасио много људи. Плесен са користи за прављење лекова против мигрене и Паркинсонове болести.
Камамбер је производ плесни и доказ је да плесни отварају и врата предивних укуса. Ту је исто и сир бри. Неке врсте салама се праве помоћу плесни а ни пиво ни вино не би постојало да није плесни. Португалци су открили неких пет стотина врста плесни који су способни да се боре са тешко разградивим отпадом. И производ разградње отпада су неки материјали корисни у фармакологији.
Борба са плесни
Нека њихова корисна својства нису разлог да им дамо гостопримство у нашим домовима па ево неких начина да их избегнемо.
Не куповати производе са истеклим роком.
Чувати производе на ниској температури.
Не дозволити већу влажност у дому.
Обезбедити добру вентилацију.
Одећа да се добро осуши пре скидања са жице.
ОПовршине под плесни чисити хидрогеном, сирћетом или неким другим средством.
И тиме ће се обезбедити здрави услови за живот. Верујем да сте о овоме знали а мени је помогло да стекнем додатна знања рад Баранникове Д.А., “ПЛЕСЕНЬ И ЧЕЛОВЕК”, Старт в науке. – 2017. – № 4-3.