Рак

Од кад знам за себе само помињање рака је код људи изазивало ужас и страх. Прве озбиљне податке сам сазнао тамо негде осамдесетих година када сам на радију слушао једног младог стручњака који је управо магистрирао на теми рака и рекао је да је разлог стварања рака у једном гену који вуче порекло још од древне историје стварања живота на земљи. Наиме тада није било кисеоника и микроби су га сами узимали из околине. Тако да ако нека наша ћелија остане без кисеоника, њој може да се покрене тај ген и она нападне суседну ћелију и уништи је и узме јој кисеоник. Матична ћелија рака је рођена. Почетком деведесетих година у Крушевцу се десило прво народно исцелење од рака, био је то рак мозга. Кориштена је између осталог и хрскавица ајкуле, тада се тврдило да је ајкула једино живо биће које не може да добије рак а тајна је у хрскавици. Неку годину касније упознајем мајку моје тадашње девојке, она је природним путем излечила рак. А добила га је 1986. када је покисла на излету, била је то киша са додатком Чернобиља. На блузи су јој нашли радиоактивни Цезијум 38. У соби где је била на лечњу било је њих пет, све су оперисале а само је ова жена преживела захваљујући народним средствима. Жива је дан данас, дивне нарави и дочекала је и унучад.

Већ две хиљадитих година долазим до све занимљивијих сазнања. Тамо негде 2011. када почињем да се занимам за електро медицину и Теслине уређаје за те намене, сазнајем да је волтажа рака јако ниска и обара такође електрични набој и осталих ћелија. Нешто касније долазим до много података, рецимо да су у вакцине шездесетих година убацивали састојак MW50 који је изазивао рак. Сазнајем из једног америчког документарца и да је електрични набој рака такав да бела крвна зрнца не могу да му приђу и униште. Сви ти подаци као и овај документарац су ускоро нестали са интернета. Срећом научио сам како се мења поларитет рака, а то је кључна ствар у убијању истог.

Прекретница је по мени 2018. година. Тада сам био на једној руској групи која је прилагодила Теслин калем за лечење а мени се свидело то што је сам уређај мали. И већ су се јављали случајеви излечења рака. На групи а и шире су о томе гласно грактали, ширили вести као и поступке а ја сам био против тога јер неком стављате до знања да имате решење за нешто што је по мени намерно изазвано. А онда у новембру 2018., на једној руској телевизији приказују нови рак који под дејством Теслних таласа расте дупло брже. Ето шта направише са тим лајањем. И од тад је рак све луђи, треба комбиновани приступ да се реши. Постао је и брз, убија у врло кратком времену тако да се неки природни поступци немоћни јер им треба времена да издејствују а времена просто нема. Лекари излече рак на једном месту, он се појави на новом.

Те исте 2018. мени се преводи текст о лечењу рака, има га овде, зове се Історія раку. Додијало ми стање у Србији и хтео сам да одем за Украину и тамо однесем своја знања и искуства на ту тему и тиме се бавим. И успео сам да одем али док сам се снашао, дошло је ковидобеснило 2020., а од тад се ствари из темеља мењају. Рак код невакцинисаних и вакцинисаних је друга прича и скроз други поступак код вакцинисаних. Сам рак луђи него икад а то све потврђују и статистике умрлих.

Шта кажу за рак

Рак је стар колко и човеланство. Чак су и у древним временима приметили да има ћелија које побесне и дивље расту. Најстарији опис је у Мисиру, папирус стар 3000 година где је описано осам случајева рака, поступци лечења и закључак да нема лека. Старогрчки лекар Хипократ је поредио рак ра воденом животињом ракома име коначно добија захваљујући Римском лекару Целсусу, који му даје има канцер, што је била латинска реч за рак. Беше то први век пре нове ере. Грчки лекар Гален је увео назив онкос којим је описивао туморе и данас се та грана медицине зове онкологије. Године 1713., италијански доктор Бернадино Рамацини је уочио код монахиња висок проценат рака дојке. Рана лечења су била помоћу зуби вепра, плућа лисице, тинктуре олова, млевеног белог корала и осталих направа а нису биле ни ретке операције које је обављао берберин. Не знам јел било преживелих, односно излечених.

У француској је постојала и болница за оболеле од рака али је 1779. морала да буде премештена јер су постојали страхови да се рак одатле може рашири. А онда 1838. немачки патолог Јоханес Милер утврђује да рак није састављен од лимфе него од ћелија.

Ствари постају мало боље када је у 19. веку почела са применом анестезија а први је био Вилиам Мортон, година 1846 и место Бостон и амерички хирург Вилиам Халстед (William Halsted) је био родоначелних хируршког уклањања рака. Неки пацијенти су чак и били излечени. Касније је у Балтимору у клиници Џон Хопкинс наставио са операцијама рака простате и биле су доста успешне. Ипак он није био први јер 1760. је у Лондону Џон Хантер вршио операције на раку у раној фази. А годину дана касније, исто у Лондону, лекар Џон Хил октрива везу између рана и пушења.

Хирургија је била главна у борби против рака до 1896. године када је студент медицине Емил Грубе (Emil Grubbe) утврдио да Икс зраци, изумљени само годину дана раније од Вилхелм Ретнгена (Wilhelm Röntgen). Додуше тако се убијају и здраве ћелије у близини ћелија рака. Али и само то зрачење је изазивало рак од чега је и Емил умро у својој 85. години.

Први лекови против рака су направљени 1940. године и то није било ништа друго него иперит, смртоносни бојни отров из првог светског рата који је сејао смрт међу многим војскама. И тако је иперит постао први званични лек против рака.

Да нагласим да су у то време већ били утврђени поступци и уређаји из електро медицине који су одлично лечили рак. Али то није долазило до ушију званичника. Једном од тих који су радили на томе, Лаковском, је 1938. године скренута пажња да у разговору са америчким лекарима не помиње лечење рака. Он је због рата у Европи касније побегао у САД и 1942. бива убијен на пешачком прелазу. Никад се није сазнао ко је био возач кола која су га убила. А то је само једна од многих закулисних смрти успешних бораца против рака.

Чувена US Food and Drug Administration из САД године 1949. одобрава прво средство за хемотерапију, засновано на бојном отрову из првог светског рата. Рак у метастази по први пут бива излечен метотрексатом у 1956. Тако да следећа наступа хемотерапија као службени начин лечења рака. Први рак који је био тако излечен био је ретки рак плацентеа кориштен је метотрексат, који се користи до дан данас. Следећи корак који је донео нешто већи учиак је комбинација хирургије, хемотерапије и зрачења. Савремена хемотерапија у суштини користи отрове. Циљане терапије се рађају 1975. када су на Кембриџу откривена могућност израде антитела. И тако би даље могло још много тога да се поброји из историје рака…

И поред свега још увек званична медицина није решила лечење рака.

Индустрија рака

Рак сматрају паразитом и многи покушавају да користе средства против паразита да га уклоне. Основу тога чини једно истраживање из 2024. године где се помињу нека средства која су испитана и показала нека повољна дејства. На свом молекуларном нивоу рак и јесте паразит, гута сву доступну енергију, шири се без препрека, дели се неограничено и како нека давна истраживања кажу, има заштитни механизам исти као плацента.

Рак је добио назив турбо рак јер се последњих година не само што нагло појављује већ и веома брзо напредује. Код младих људи је скочио 79% у последње три деценије. У међувремену званична медицина повремено нађе неки начин да се 100% убије рак и он наравно никад не уђе у употребу. Осим тога постоји тешкоћа са статистикама, јер ако неко преживи до пет година, сматра се излеченим од рака. А многи живе после лечења баш толико и њихова смрт се никада не води као смрт од рака. Пријем је у начелу следећи- након што се плати, потписује се документ којим се са медицинске установе скида сва одговорност за последице захвата којим ће неко бити подвргнут. И то је то. Негде тамо 2918., изашла је енка статистика која је говорила да је степен излечења 22%. Сећам се да је 2019. био случај са неким нашим дечаком, требало му је 70.000€ ради лечења у Шпанији. Коначно скупили, отишао тамо и првог дана по доласку дечак је умро.

Гликолиза је начин преживљавања који користи рак. Иза рака остаје доста отпада али и киселине. Рак се шири и у међућелијски простор а ту не допире терапија, нити биље, нити хемотерапија. Уколико било где постоји неко оштећење, рак ће се сместити ту. У суштини он је врло прилагодљив. Од хране му је омиљен шећер, скроб, глутамин. Користи и амино киселине, кетоне.

Као могући лек, који већ није званичан, сматра се фенбеназол. Он као и ивермектин улази у протеински ланац рака и кида га. Сматра се да покреће механизам самоуништења рака. Суштински та два средства скидају невидљивост за имуни систем и који потом лако очисти рак. Гашењем гликолизе се укида храна за рак а то наводно раде фенбеназол и ивермектин. Све се то своди на испитивања урађена у Јужној Кореји и Индији, на жалост нисам дошао до тих података. А ту се тврди да се рак чисти чак и у четвртом стадијуму. Постоји по томе и истраживање из 2025. које потврђује исто. Шта је битно у том истраживању је да фенбеназол убија матичне ћелије рака и тиме спречава повратак након лечења. Додуше исптивање је било на мишевима, а мишеви и људи се ипак разликују.

Последњих година се доста помиње наш ген p53 чијим се покретањем омогућује да изазове у раку поступак самоуништења. Али и поред много прича, званично али и незванично не видим да се ишта покреће у примени. Суштински наш T cell је довољно моћан да се сам реши рака. Томе може да помогну велике дозе витамина Д, дијета (гладовање), уредан сан.

Шарлатани и надрилекари

Да кренем од најпознатијег- Никола Тесла. Уређаји које је он осмислио и несебично поделио са другима, данас сматрају опасном техномистиком. И да ствар буде гора, много архива је давно уништено па се оно мало сачуваних података данас дочекано на нож, као непотврђено и могућа обмана. Неку деценију уназад два америчка инжињера ураде један Теслин уређај са циљем да открију јел стварно лечи (односно да докажу да не лечи). И након испитивања њихов закључак је био да не лечи да је све то производ плацебо ефекта. Наравно, одавно је доказано да је 60% свих лекова у ствари плацебо али их нико не забрањује нити повлачи из употребе.

Америчка ФДА је била јако сурова по том питању, 1951. године забрањују уређај под називом “вајолет реј” а већ 1952. наређују уништавање свих уређаја тог типа. Врло мало је остало читаво, углавном заборављених у личним збиркама и у музејима (као што је чувени музеј технологије накарадног лечења, како иначе зову ту врсту уређаја). Срби су врло занимљив народ по свом самопорицању и аутошовинизму па у светској помами да се омаловажава све што урадио Тесла. Уређаји се називају опасним а величају се неки дигитални уређаји са врло ограниченим и упитним учиником. Порекло многих данас дигиталних копија Теслиних уеђаја (мада немају везе са Теслом) води порекло од једног уређаја који је осмишљен у Русији. Показао је доста добрих учинака али је на жалост лечење неких болести, као што је рак било ретко. Али је било случајева да су људи од дејства уређаја завршили у болници. Мана свих тих дигиталаца је што зависе од одређених фреквенција. Даћу пример… меланома и фреквенције које се препоручују за лечење:

0,07; 0,15; 0,18; 0,49; 0,7; 1,32; 2,51; 25,68; 32,8; 102,25; 212,75; 321,2; 545,68; 795,61; 857,77;

Свака од њих треба да се користи одређено време да би се видело јел ради или не. И док се открије која је добра (ако уопште јесте), особа умре. Теслини уређаји нису зависли од фреквенција и за разлику од данашњих уређаја, нису имали ни један електронски део, чиста аналогна сила бакра. И нису имали ни једну побочну реакцију. Не треба заборавити ни Рејмонда Рајфа, на кога се данас многи позивају иако немају благе везе са њим. Он је користио посебно урађен микроскоп, којим је откривао микроорганизам и онда је подешавао сноп зрачења који је био усмерен на исти и када би били нађена одговарајућа подешавања, рак би завибрирао и расплинуо се.

Ништа нису бољи ни ови што се баве биљкама. Или успех јако слаб или никакав. Мој брат је умро од рака. Куповао је од неке жене неко средство које наводно треба да излечи рак а цена једног паковања је била 250€. У понуди је било ко купи два паковања, треће добије бесплатно. Оде мој брат у Ниш да узме треће паковање, а на вратима се појави та жена која је то продавала и каже да је први који је дошао за треће паковање. А шта је било са претходним, излечили се или умрли као мој брат?

Обично ови који су склони природном животу, воле да драме о здравој храни и како је она најбоља заштита од рака. У реду, како онда објашњавају податак с почетка овог текста где су поменути људи и рак код особа из времена кад се пила вода са извора, јеле старе сорте, ништа ГМО, ништа хербициди, хемија и друго? Постоји и свеж пример, чувене Агафије из Русије, која је деценијама живела без додира са људима, живела по строгим православним начелима, јела само чиста здраву храну у незагађеној природи. И једна од фотки од пре неку годину је приказују са огромним тумором израслим на трбуху. Јасно ко дан да је здраво окружење важно али не и пресудно.

И да заврпим ово поглавље тиме да је било успешних убијања рака унутрашњом енергијом, чак и званично испитано. Али људи са таквим способностима је јако мало али и то мало познатих случајева указује на врло брзио и чисто чишћење рака. Постоје и приче о манастирима и црквама где се људи исцељују али мени је то крајње непозната тема. Знам само надуване приче и да су неки од тих који су ширили исту, кад су оболели од рака, нису успели да реше то одласком на та света места.

Индуковани рак

Како би поједини испали патријотчине изнад свих, обично воле да кажу “како то богати не умиру од рака?”, и тако годинама лају, умишљени да су разоткрили неку велику заверу. Није баш тако, умиру и богати од рака. Рак је постао опасно оружје за тихе атентате. О томе је давно Фидел Кастро упозорио Хуга Чавеза, тадашњег председника Венецуеле, да се на њега спрема атентат раком. Познато је да је Хуго Чавез и умро од рака. Људи који су темељно пратили суђење Србима у Хагу су изнели давно податак да је 80% њих умрло од рака.

Има два омиљена начина убијања раком, један је премазом са радиоактивним полонијумом у себи а други је класика психотроника, где се уређај усмери према зиду где будућа жртва дуго проводи време, рецимо спава, и пар недеља касније, циљ је остварен. Уређај продире и кроз зидове. Почев од СССР па данас до Русије, то је некако омиљен начин одстрела, који је заменио дотле примењиван начин наменим изазивањем срчаног удара.

Скоро је умро Леонид Радвински (Leonid Radvinsky), у својој 43. години, од рака. Оснивач “чувеног” Онли Фанс. Надам се да нисте заборавили Стив Џобса, оснивач Епла, милијардера и настрадалог од рака (исти тип рака је излечен у Русији једним од горе поменутих уређаја). Даље имате Дејвида Сајмона, умро од рака у 64. години. О здрављу и смрти тих милијардера имате овде…

Наравно, и Ротшилди умиру од рака, чист пример је Пол Ротшилд који је умро од рака плућа у својој 59. години. Стивен Ротшилд умро у својој шездесетој години од рака мозга (то оно што излечено у Крушевцу давно…). И добро познати Нејтан Ротшилд је умро од рака. Тони Ротшилд је умро од рака 2019., године, био је врло високо у управној структури те породице. Дајана Ротшилд је умрла на Менхетну након пет година битке са раком плућа. И тако у бескрај могу да набрајам све познате личности из банкарског, политичкиг и војног света који су умрли од рака. То је оно познато а питање је колико је непознато, да је смрт приписана нечем другом. Ето, лепо од рака што трси све редом, не бира јел неко богат ил сирома…

А онда имамо свет после короне… већ 2021. су се јавили први пацијенти код којих је рак растао и развијо се језивом брзином. Све је то раније најављивано, о пројекту стерилизације и депопулације. Готово сви моју другари са запада који су се вакцинисали су сада мртви, један од рака. Појавио се брзо и брзо је завршио. Из разговора са људима чујем о много случакева појављивања рака и брзог умирања и погођене су дословно све категорије становништва. Многа независна истраживања показују да то што је опасно у вакцинама сада има свугде.

Истраживања

Оно што је занимљиво да се нагласи је да нема велика разлика у смртности између месоједа и тих који се хране претежно биљно. Дакле отказ од меса није 100% заштита. Знам кад сам давно био на некој православној групи на Фејсбуку да је сваке недеље био неки случај смрти од рака међу тим баш строгим верницима. А њихова исхрана је скоро без меса, оног црвеног ког оптужују за све несреће. У вези тога је постојало испитивање које је трајало 16 година и које је обухватило велики број људи, разних група, занимања, начина исхране и у изучавање је узето око 220 хиљада разних врста рака.

Пескетаријанци (они који једу рибље месо али не месо ни живину) су имали нижи ризик од колоректалног рака, рака дојке и рака бубрега. Вегетаријанци су имали нижи ризик од више врста рака, укључујући рак панкреаса, дојке, простате и бубрега. Међутим, истовремено су вегетаријанци имали већи ризик од рака једњака, док су вегани имали већи ризик од колоректалног рака. И ово делује запањујуће, јер многи људи верују да су вегетаријанство и веганство директан лек за рак. Да се онда размотри ситуација са колоректалним карциномом, јер се увек сматрало да месоједи имају већи ризик од ове врсте рака.

Ризик је био за око 15% нижи међу пескетаријанцима, није било значајне разлике међу вегетаријанцима, а ризик је био за око 40% виши међу веганима. Али још увек не можемо из овог чињеница закључити да веганизам доводи до рака црева. Овај резултат се заснива на само 93 случаја. У већини појединачних студија било је веома мало таквих случајева. Када су прве четири године праћења искључене, ова повезаност се ослабила и престала да буде статистички значајна. Ово је значајно јер 93 случаја је веома мало за статистичке сврхе. Искључивање прве четири године праћења избацује оне људе који су можда променили исхрану због болести. Прво могуће објашњење је калцијум. У свим студијама у којима су били доступни подаци о нутријентима, вегани су имали најнижи унос калцијума. А калцијум и млечни производи могу имати заштитни ефекат против колоректалног карцинома.

Други могући чиниоц је унос мањих количина дуголанчаних омега-3 масних киселина. И овде можемо извући први практични закључак. Само одрицање од меса не значи аутоматски да се исхрана побољшала. Могуће је елиминисати један неповољан чиниоц, а истовремено имати недостатак других важних хранљивих материја. Постоји још један важан детаљ. Одсуство нижег ризика међу вегетаријанцима не значи нужно да улога црвеног и прерађеног меса нестаје.

Аутори студије посебно истичу да просечни потрошачи меса у овим групама нису јели нарочито велике количине прерађеног меса. Другим речима, разлика између група можда и није била толико значајна. Међу вегетаријанцима ризик од рака једњака био је скоро двоструко већи. Било је мало случајева, само 31, али је овај резултат остао доследан након искључивања првих неколико година праћења и у анализи особа које никада нису пушиле. Другим речима, ово је један од најдоследнијих налаза у целој студији. Шта би то могло да значи? Не да је вегетаријанска исхрана сама по себи опасна, већ да лоше избалансирана исхрана може довести до нутритивних недостатака.

Аутори студије разматрају могућу улогу смањеног уноса одређених нутријената, као што су рибофлавин или цинк, као и и могућ нижи унос протеина. Уосталом, они су занемарили један важан фактор који може утицати на вегетаријанце а то је недостатак гвожђа. Недостатак гвожђа може довести до стања једњака познатог као Плумер-Винсонов синдром. Истовремено у једњаку настају мембране које се непрестано оштећују. То значајно повећава ризик од рака једњака. Међутим, добра вест је да је овај синдром нестаје када се исправи недостатак гвожђа.

Све су то ипак само претпоставке, али је важно схватити да, иако можете искључити одређену храну, не смете учинити да ваша исхрана буде нутритивно неусклађена. Многи људи храну оцењују по етикети, а не по саставу. Неко можда не једе месо, а ипак се храни слаткишима, белим брашном, ултрапрерађеним производима што у целини има нутритивно слабу исхрану. Или могу да једу разноврсну исхрану, укључујући махунарке, интегралне житарице, поврће, воће, орашасте плодове, рибу и минималну количину прерађеног меса. А за праву превенцију, ово је важније од самог назива исхране.

Међу пескетаријанцима и вегетаријанцима ризик од рака дојке био је нешто нижи. Али када су истраживачи детаљније погледали, испоставило се да се овај ефекат углавном односи на жене у постменопаузи. Међутим, након прилагођавања индексу телесне масе, ова веза је постала слабија. Ово је важно зато што неке разлике могу бити повезане не са појединачном намирницом, већ са чињеницом да људи на таквим исхранама у просеку имају мање вишка телесне масти. А телесна маст утиче на ниво естрогена, упалу, инсулинску резистенцију и низ процеса укључених у карценогенезу. Другим речима, део ефекта понекад посредују телесна тежина и метаболизам, а не појединачна намирница. Када је у питању рак бубрега, слика је била прилично занимљива. И код оних који једу рибу и код вегетаријанаца ризик је био нижи за око 27–28%.

Штавише, код вегетаријанаца ово је био један од најстабилнијих налаза током целе студије. Докази у вези са раком простате били су мање убедљиви. Постојао је тренд ка нижем ризику међу онима који нису јели црвено или прерађено месо, али су јели живину, као и међу вегетаријанцима. Међутим, након даље анализе, сигурност у овај налаз се смањило. Ово није рандомизована студија. Групе испитаника су се разликовале не само по исхрани, већ и по телесној тежини, пушењу, употреби алкохола, физичкој активности и другим факторима, иако су аутори учинили све што су могли да их узму у обзир. А за неке врсте рака било је мало случајева, посебно међу веганима. Стога из ове студије не треба извлачити превише опште закључке. Али је ни не треба потцењивати, јер прилично јасно показује неколико ствари.

Како спречити?

Шта радити ако је циљ заиста смањити ризик од одређених тумора, а да не буде одрицање од меса по сваку цену. Не бисмо требали да користимо разне кобасице и виршле (јер у себи имају највише вештачких додатака), сланину и велике количине црвеног меса основом наше исхране. Треба да учинимо нашу исхрану више заснованом на биљкама. Значи више махунарки, целог зрна, поврћа, воћа, орашастих плодова и семенки. Треба да пратите своју телесну тежину. Неке разлике у ризику од рака су вероватно повезане са метаболичким поремећајима, вишком телесне масноће, хормоналним променама и хроничном упалом.

Ако особа изабере вегетаријанску или, још више, веганску исхрану, мора да обезбеди да је њена исхрана нутритивно потпуна. То укључује протеине, витамин Б12, витамин Д, калцијум, гвожђе, цинк, јод, рибофлавин и омега-3 масне киселине. И немојте очекивати да ће једна промена у исхрани решити све. Превенција рака никада се не заснива на једној намирници или једном ограничењу. Квалитет исхране је важнији од врсте дијете. Строга биљна исхрана није гаранција да се исхрана побољшала. А неке од предности одређених дијета без меса највероватније нису толико повезане са саставом исхране, колико са нижим телесним тежином. А главни закључак је следећи: ова студија нам не даје право да кажемо да ниједан тип исхране не штити потпуно од рака. Ово је практични значај овог истраживања за превенцију рака. Уместо да се расправљамо о називима дијета, требало би да структуришемо нашу исхрану на такав начин да она заиста помогне у смањењу ризика.

Наравно, све то под условом да су намирнице чисте, без хемије у себи. А загађивача сада има дословно свугде, што нас приморава да обавезно користимо све нама доступне начине чишћења тела и да будемо строги у избору шта једемо, шта пијемо, где и како проводимо време. О енергетском окружењу, боље да не говорим. Овај чланак је само загребао површину, верујем да много боље може да се нађе на другим местима.

Живимо у време сурове депопулације, чувајте се…