Кад сам био млађи али и сад, мене су одушевљавале древне грађевине. И увек сам био запањен гледајући их али ни сам нисам схватао шта ме то запањило. Мали, шта зна дете… и ондак почну у тој СФРЈ да приказују Ерика фон Деникена и његове тајне планете где се бавио тајнама цивилизација, ванземаљцима и слично и ја одушевљен. Уједно у мене ушо и црв сумње- нису ипак све то другови створили на конгресима СКЈ, нешто и други радили…
Три хиљаде година стара пирамида из времена цивилизације Карал
Наставак приче о древним грађевинама, поготово тим огромних (касније сам научио да су то мегалити) отишло у још луђем правцу- те направили ванземаљци, па користили антигравитацију, левитацију, вибрације… ја легнем на руду, има логике, како да дигнеш тако нешто тешко. А са друге стране, ако имали тако нешто, како су на пример те јужноамериканце са ту напредну технологију, отрсили мналобројни Шпанци и Португалци. Шака будала унакази вишемилионско становништво. Просто- никад нису имали те технологије, али су имали невероватна знања о природи.
Здања у јужној Америци крећу негде око три хиљаде година уназад и грађени су негде све до цивилизације Инка. Креће од цивилизације Карал, зато и јесте назив чланка “Грађевинци Карала”. И даље се наставља. А систем градње био јако прост!! Скупљали су кору дрвета чукун или хабин, онда су то ставили да се кува и кључа и из ње извлачили танине. А онда су ту кремасту масу мешали са локалним материјалом, нпр речним песком и кречом. Њихов креч је прављен на нижим температурама па је имао другачија својства него код нас преко велике баре. Речни песак је битан јер у себи садржи бактерије које ступају у реакцију калцификације. Сте видели можда слиек мобилног телефона у камену и одмах теорија да је то остатак древне цивилизације? То је то, калцификација наступа брзо и камен је створен за неких месец дана. Да се вратим на Маје и кување коре чукуна- тако добијену масу су наливали и она је временом била све тврђа и тврђа. За разлику од савременог бетона који је временом све годи и гори. И након хиљаду година, ми имамо камен невиђено тежак, који стварно данашње грађевинске машине не могу да помере. И кроз све те векова отпорна на сурове климатске услове који владају тамо. Бетон који се самозацељује.
То су ти чувени камени блокови које данашње машине не могу да помере а савршено леже једно на друго… ма ванземаљци правили, ко други…
Сад питање блокова. То је за то време било врло паметно решење сда се издрже земљотреси. Ако би био зид у комаду, кад тад би негде пуко. Али камени блок се затресе и остане ту, не иде нигде. Народи јужне Америке су ту имали још један добар трик- сваки блок је имао свој неки профил испупчења и удубљења и једно у друго би се уклапало као лего коцке. А то је још боље преносиле спољне силе које су деловале. Претпоставља се да су лили помоћу неког шаблона који је утискивао ту геометрију а затим се тај блок премазивао тенким слојем блата, који је служио као одвајач да се следећа маса не залепи за претходно изливени блок. То блато би се временом испрало а блокови би остали тесно припијени једно уз друго, како кажу ови сензационалисти- да се не може лист папира увуче међу њих.
Не знам јел у то време постојала та напредна технологија али код градитеља Карала и њихвих наследика сигурно није. Зато су имали невероватно познавање природе и како је најбоље применити. За древне народе камен није било само то што видимо него и нешто што сами можемо да урадимо. И наши древни потомцви овде у Србији су имали слично још 5600 година уназад. Зна се да је Јерина између осталог за своје грађевина тражила и јаја јер јаја дају одличан везивни бетон а љуске дају ту самоисцељујућу моћ. Да није било разних нападача кји су наше тврђаве рушили и народа који их је после разграђивао, оне би још биле ту у свом изворном сјају и облику. Римљани су убацивали вулкански пепео Везува и добијали бетон који је могао да се користи за градњу испод воде. Убацивали ситне комадиће негашеног креча који би ступали у реакцију ако дође до прскања и одмах би ступали у реакцију са водом која би ту ушла и градила нови камен. То се назива микробно индуковање стварања карбоната калцијума. Јер као што сам рекао, ако се користи речни песак, ту има корисних бактерија које помажу стварању камена. Бактерије стварају фермент уреаза који ступају у реакцију са водом и уз окружујући креч стварају јоне карбоната. А ти јони одмах стварају тврду решетку калцита. Тако је грађен зуб човека, љуска пужа, корални гребен. И многе стене. Ето тајне римског бетона али и многих других.
Древна пирамида цивилизације Инка, рађена на исти начин као што је рађено у цивилизацији Карал
Као што видите, нема никаквих тајни, древни су градили камен као живи организам који је отпоран на све осим на људску глупост, који временом постаје све јачи а за градњу не треба ништа друго него материјал ту око нас и под нама.