Појма нисам имао о Левчу до пре неку годину. Знао сам за израз “прођох Левач прођох Шумадију” што се односило на неки локални сабор али нисам ни знао да је то уз Рековац и да је Рековац тако близу Крушевца. И онда ми се једна жена из Русије јави 2022. године. Каже хоће да купи неку некретнину у Србији. Њу су наравно натоварили подацима о некретнинама око Београда и Новог Сада, где су цене сурове а сим тога… у случају неког рата, поготово грађанског, то је последње место гед треба бити (бар по мени). И кажем ја њој да ћу ја њој наћи боље, мирније и безбедније подручје. Тако и би…
И тако је све кренуло од сателитских снимака области
Узе ја да гледам сателитске снимке и запазим врло занимљив рељеф Левча. Мало почнем да листам по подацима о том крају и нађем низ занимљивости. Јесен исте 2022. године, упутим се у прво испитивање терена тамо и одушевим се. Крај прелепе природе, људи љубазни да не може бити боље. Није ми то прва забит где сам био, обилазим разна наша забачена подручја од 2012., и увек ту преки изрази лица и збуњеност шта ја тражим ту. Овде крајње пријатељски и сусретљиви. Њих тамо са друге стране одушеви моје извесно познавање тог краја, опет све подаци њихових људи који су о томе писало. И тако крене…
А ево и зашто
Наслов текста је “Зашто Рековац” и сад ћу да објасним. Пролеће 2023. дођем ја тамо и распитам се како да одем до једног места Богалинац. Објасне ми тамо и ја нађем мини бус. Седнем и кренем. Дођемо до неког места и каже ми возач да они иду сад у неко друго место, па да изађем да ми не буде досадно да идем тамо и назад, он ће се врати за мене, покупи ме и одвезе где треба. У реду кажем ја и изађем ту где ми предложио. Оде бус а ја као да ме гром ударио- у бусу сам заборавио тротинет (врло скуп и јак) али и ранац. Ранац да ствар буде црња отворен, нешто сам тражио а у њему новчаник и лаптоп од битних ствари. У новчанику сав новац који сам имао, како девизе а тако и динари. У бусу доста путника… срозао сам се скроз. Снужден скроз. Питам у локалну продавницу кад долази бус они кажу да појма немају… сад се ја питам оће и и доћи. Возач и други чули да нисам одатле и ладно ме могу зезну.
Има много старих кућа у Левчу а неке од њих је могуће и обновити
Долази бус, прошло је можда и четрдесетак минута, ја улазим а унутра све моје ту. Проверим ствари- све ту, нетакнуто. Као да ме Сунце огрејало! У неверици!! У мом Крушевцу би ме одрали а овде ништа није дирано. Схватим ја да су људи више добри него што ми се учинило.
Велику техничку помоћ да обиђен многе делове Левча је пружио овај моћни тротинет
Следећи пут се договорим да се нађем са другаром који се занима за имања на селу и одемо опет у обилазак Левча. У једном тренутку кренемо неким путем и погрешимо. Видимо неког ту човека, кажемо ситуацију и питамо да нам објасни. Он се само да нам је објаснио већ возио кола испред нас докле треба и после ту стао и поново додатно објаснио. Срдачност невиђена.
Стара ограда а тамо негде ливаде, имање са кућом и много шумовитих брда
Кад се мало рашчуло да ме занима крај, једна локални таксиста ме је једну годину о свом трошку возио на гомилу места која су невероватно занимљива. На какве је он путеве излазио то је било невероватно а крај познаје боље него сви шпијунски сателити заједно. Дакле динар није узео!
Неко се сетио и уз дрво поред речице поставио клупу за одмор. Једном сам ту сео, одморио и ручао.
Неком другом приликом сам у једној кафани заборавио капу. Одем ја неки дан касније и… капа ме чека ту а кафеџија ме зеза што сам забораван. И пре неки дан се десило исто- заборавим капу у једном млечном ресторану, дођем сутра, питам јел моја капа ту а власница рече да је тамо где сам је оставио. Видим ја стварно ту је. Знам то место, ту стално неко долази, видели су сигурно капу али је нису дирали. Осим тога више пута су ме у разним тим угоститељским местима частили, тек тако. А место сиромашно, спада у општине у развоју.
Суштински цео Левач изгледа овако
Тротинет који је горе поменут је прошле године замењен електро бициклом да би себи повећао домет у обиласку краја. Више пута сам бушио гуму и пар пута су ми у локалној вулканизерској радњи закрпили гуму без да платим. тек тако. Чак и частили пивом, кафом. А нису богати, имају неку зараду али таман да преживе.
Речица нема превише
Место сиромашно а душа им добра. Стара добра душа, реко сам тамо више пута у разговору да су они Срби из 19. века, кротки, питоми. Чак и ако се не слажете са њима, разговор ће тећи нормално, без дреке, вике вређања и наметања мишљења. Нису савршени али бољи од других. Ето зашто!!
Историја и мистика
Бог те пита колико је Рековац стварно стар, као и у многим другима местима ту се историја заташкава. Некима смета да се зна наша слава из прошлости. Али у том крају су се породице средњовековног племства скривале кад су били ратови и несреће. Ту је и једна црквица где су лечени рањеници након косовске битке. За тако мало подручје има необично много манастира. Ту је и археолошко место Жупаевац, које када би се озбиљно истражило, дало ко зна какве значајне податке. Има ту и налаза из времена културе Лепенског Вира. Није искључено да ту људи живе непрекидно бар осам хиљада година.
Једно од боље опремљених етно села у Левчу
Што се тиче мистике, ту има чувена говор вода која лечи. Долазе из многих крајева да је узимају и пију. Сад иде део за оне који су чули нека предања како ће Крушевац бити главни град, добићемо цара итд. Ја се у то нешто не разумем али и ако дође до тога, неће моћи без Левча. Јер има једно друго предање да ће баш у том крају бити нађена круна којом ће се крунисати тај цар. И све би то звучало као народна машта да није било једног догађаја.
Улаз у једно од манастира у левачком крају
Био је један дечак, јако сиромашан, који је морао да ради од малена да би могао да преживи. И једном се шетао и упао у неку рупу. Рупа је водила право у неку пећину а у њој гомила драгоцености. Ту му се приказао неки светац (или је можда био витез, сад сам заборавио како иде). Кад је дечак видео све то, крене рукама да из неког ковчега зграби златнике али га је овај чувар зауставио. рекао је да може да узме један. И тако и би. Изашао је одатле. Није га било укупно три дана. Људима је показивао тај златник као доказ да је његова прича истинита. Тим златником је касније купио једну њиву и окућио се. Та њима дан данас стоји, додуше необрађена а ја као за инат сад не могу да нађем где ми је фотографија.
Једно од места за излет, мала бара и неколико објеката ту
И тако, по предању, дете чиста срца ће наћи опет ту пећину, изнети круну и њиме ће се крунисати цар. А благо из пећине ће бити довољно да се Србија из темеља препороди и процвета. Ето, то би било мало мистике везано за место.
Али…
Злоба људи је неукротива сила. Врло брзо након што сам почео да се крећем тим крајевима, међу људима се раширио глас да радим за Рио Тинто и за њих тражим имања. Која је то злоба раширила а ли верујем да је то нека од особа који су на неки начин поменути у мојим чланцима “Крај будале”, “Бити техномостичар”, “Држ да збијем”… неко зло које је од мене добило шут карту и сад се свети. Било још неких подметачина. Нпр. прошле године седим у једном парку, ту има бесплатан интернет и са мобилног претражујем шта има. Само ја и десно од мене нека мања група деце. Чујем их ја како шричају и помињу да “оног треба стрељати” а уз то описују у потпуности мој изглед. Био сам осим њих једини и то ме је тако затекло збуњеног да нисам стигао ни да реагујем и питам зашто тако говоре.
Таквим сам путевима често ишао
Тако да у сваком житу мора да се појави кукољ а за то не кривим левчане, нису то они смислили већ неко други и то све раширио.
Будућност
Као и сва друга места, цео Левач па и Рековац су уништени, све што је некада радило данас је затворено и многи су напустили ту област. Жалосно је гледати толико запуштених здања. Једино добро је што се ипак у људима задржало нешто људско. Ако је неко самосталан са својим послом, не зависи од локалних услова, то је једно мирно и опуштено место. Ако је неког ова прича такла и пожели да се настани тамо, овај човек се бави некретнинама, одлично зна левачки крај и сигурно може да нађе нешто. Па ако гомила добрих људи дође тамо, ето месту и будућности…