Радио детектор

ТВ немам одавно и не гледам га. Зато волим радио јер је бољи извор података него било који други извор и не мора да обраћаш пажњу на њега. Просто укључиш и слушаш док радиш нешто трећа. Слушати данас радио је једноставно, уређаји су знатно напредовали а постоје и интернет сајтови са уживо преносом радија. Некад није било тако, радио пријемници су били врло ретки и врло скупи и само најбогатији су могли да га приуште. Позната је била у Београду госпођа Милева, која је имала радио и тамо сад давних двадесетих је обилазила околину и препричавала шта је чула на радију. И тако настаде израз “радио Милева”.

Радио за сиротињу

И сиротани су могли да слушају радио али помоћу радио детектора. Тада се радио претплата плаћала док детектор си могао да слушаш и нико не зна. Такве уређаје су праили мајстори звани хакери. Да, нема везе са хакерима данас. Слушао сам казивања једног београдског занесењака који је пре рата сам радио себи радио пријемник. Говорио је да је срце радио детектора била два калема званих Теслина осмица (данас позната по имену једног совјетског истраживача из педесетих година…), слушалица и велике антене. Та антена је била једна дуга бакарна жица коју је требало поставити на врх крова неке зграде. Део навоја је могао и да иде преко графита из дрвене оловке и померањем положаја калема се могла подестити радио станица која се примала. Ти радио детектори су дошли до изражаја током немачке владавине током другог светског рата. Обичан радио су могли да открију јер је у њима био осцилатор, и немачка возила која су крстарила београдским улицама која су имала гониометар, могла су да их открију захваљујући зрачењу које је одавао осцилатор у радију. Радио детекторе нису могли да открију никако. Тако да су многи грађани могли безбедно и тихо да редовно слушају радио Лондон или Москву.

Ово је била шема детектора радија који је био дуго и нашироко кориштен.

Низ таквих детектора је урађено крајем деветнаестог века па до првог светског рата и занимљиво је да су конструктивно били јако блиски уређајима за добијање струје из радиантне енергије. Напредак технологије их није избацио из употребе, јер су прави радио уређаји и даље били скупи. У другом светском рату су и даље у рововима кориштени радио детектори и на западу су били најпознатији под именом Foxhole Radio. Као и многи други радио детектори, њима није требало напајање. Радили су од енергије из простора. Нешто тако је и јасно описано у Теслиним патентима из 19. века, који се баве добијањем енергије из простора. До дан данас ти пројекти нису успешно поновљени јер многи прескачу ситницу звану Теслина осмица. Све једно, то је била основа радио пријемника данас данас.

Епизода са Титаником

Не би се сад бавио тиме да није потонуо Титаник него Британик, има о томе давно објављено истраживање. У трагедији Титаника итекако важну улогу имају радио оператори а све поруке за помоћ су примљени на- радио детекторима! Трагедија Титаника креће када је радио оператор са брода SS Californian покушао да упозори радио оператора Титаника да се налази у области ледених санти и да буду обазриви. Њега је радио оператор са Титаника прекинуо са “умукни” (тачније “shut up – shut up”) и оператор са Калифорнијана се просто повукао а оператор са Титаника по наређењу капетана брода, искључио радио и отишао да спава. Разлог зашто је тако било је што је тај радио са Титаника био одређен са високу класу који су њиме слали личне поруке Кајп Рејс такође богатим особама. Радио оператор Титаника је био прилично зарадом јер је свака порука била добро наплаћивала за потребе Marconi Company чију су радио станицу користили. А тај вид зараде и јесте разлог зашто је та радио станица уопше била ту. Сам Калифорниан је имао радио детектор “Maggie”. Капетан Калифорниана је током те ноћи видео сигналне ракете са Титаника али није препознао као боје које одређују несрећу већ је претпоставио да је нека прослава у питању и да користе ватромет. Чисто да напоменем да је у то време знак за неприлику био CQD. Бродови који су касније чули позив са Титаника користили су радио детекторе тима Меги, Флеминг Велв и кристал радио. Ето један занимљив део тог трагичног страдања пре више од једног века. Ето, радио оператору је било важније да заради од преношења порука за богаташе него да прими важну поруку…

Тако некако би изгледала шема радио уређаја са Титаника

Мало да искочим из теме, кад већ помињем радио операторе- радио оператор који је био у штабу Николе Калабића је дуго и безбрижно живео у Београду а како кажу његови класићи из 60. класе војне академије Краљевине Југославије, одбијао је било какву везу са класићима. Моје мишљење је да кад би истраживачи испитали мало радио операторе из тих прошлих времена, могли би много тога да сазнају и дају нове податке о нашој историји.

Данас…

Иако примитивни, многи заљубљеници у технику и данас воле да праве радио детекторе и по интернету има брдо разних објава и видео снимака на ту тему. Можда је најзанимљивији рад био један из 2020., када су неки ликови ја мислим из Русије, урадили генератор струје који је од сателита са 5Г сигналом успели да претворе у сасвим употребљиву струју. Тог видеа одавно нема више, надам се да су ти момци живи и здрави.

Сад трк у радњу да купите брдо бакарне жице…