Пре неку годину једна Украинка се жешће наљутила на мене јер сам дошао у госте а нисам јој донео на поклон цвеће. Иако је мени од вајкада то поклањање цвећа било некако одбојно, ја сам хтео да јој донесем ал ето, уз пут није било. Ретко сам поклањао женама цвеће и углавном је било живо, да може да се гаји и пресади негде по потреби. Кад сам био мали, ишле ми на живце девојчице које би брале цвеће и кад наберу неку количину, просто га баце. Мени је цвет лепши када га оставиш у свом окружењу да расте.
Мртво покидано цвеће
🍃У прошлости није било поклањања цвећа код наших народа. Нигде, од југа Европе па до крајњег севера. Нигде нема никакав запис о томе, нити цртеж, графика, ништа. Постојало је веровање да покидани цвет хоће да живи, оставши без корена и хране, почиње да као вампир пије енергију из околине, и тада су сви на удару. То и јесте разлог зашто травари нису никада сушили лековито биље у просторијама где су живели, иако би оно лепо мирисало.
🍃Постоји прича за бившу бугарску видовиту Вангу да је одбила да прими у свој дом човека који је на поклон донео цвеће. Питала га је “зашто ми уносиш у кућу симбол смрти? Ако си желео да ми донесеш поклон, требао си да донесеш цвеће у саксији, са корењем”. Ванга је сматрала да је покидани цвет симбол смрти. Ако се узме у обзир наша традиција, постојали су тачно дани када се брало цвеће, њиме се или украшавао улаз куће или служио за неке обреде приликом прослава, на пример Купала. Неки подаци кажу да на Куби, и још неким другим државама, за покидано цвеће полицајац може да вас казни. Покидано цвеће се тамо може видети само на гробљу.
🍃Код нас је давање покиданог цвећа стигло са Хришћанством, и неких обичаја ромејских свештеника који су доносили цвеће у просторије. Мало по мало обичај се проширио на све славјанске земље. И тако смо мало по мало изгубили корене нашег постојања. Иако за разлику од биљака ми можемо да се крећемо, ми исто имамо своје корене. То је земља где смо рођени, ваздух који смо први пут удахнули, вода коју смо попили, наслеђе из давнина којем су нас учили, обичаји, неписани закони наших древних. И ако се покидају…