Луница је женско обележје код старих Словена и то је био први поклон који је девојчица добијала по рођењу. Симболика је велика код овог обележја, оличавао је снагу, знање, женственост, незаустављиву силу. Сматрало се да кроз тај знак долази сила Луна, или месеца а да је обележје које представља богињу Марју (име које се задржало да данашњих дана), заштитнице женске чаролије. Тим обележјем се штитило по веровањима не само жена већ и деца и потомство, чувао се унутрашњи духовни склад, привлачност и плодност. Девојчица добивши то по рођењу, обезбеђивала је себи не спољну лепоту већ здравље, мудрост и издржљивост. Следећи знак Лунице би добијала од свог мужа по удаји и тиме се симболично штитило потомство које је жена носила у себи.
Луница
У начелу је Луница имала облик српа а како се раширила и међу друге народе (рецимо Азијске као и Египат), тако су на себи добијлаи одређене шаре. Начелно је то био тзв. двоглави знак али има и троглави, где је доњи средњи део био испупчен, што је опет по предању било обележје Луна који је владао трима главама. Тај троглави је посебно био битан да се код девојака развије даровитост и вештина. Такође тај троглави предствља сједињење прошлости, садашњости и будућности у једно. У зависности од шара које су додаване, он је могао да додатно обележава и друге ствари као рецимо вољу, одбрана од лоших мисли, миран сан без кошмара и слично. Прелазом на хришћанство, Луница добија на себи крст у доњем делу. Ни један знак на Луници није без везе додаван, тек да се ушарени. Вероварло се да силу у себи прикупља ноћу.
Луница
Луница је најчешће израђивана од сребра мада су и други материјали кориштени за израду. Сам облик представља Месец у раној фази својих мена, само рођење и тиме је такође симболисано начело живота и његових циклуса. Наши преци су имали свест о енергијама око нас (етер, оргон или како год) тако да су имали и поступак како покренути у рад енергетска својства знака.
Луница
Код нас се Луница користи одавно и као обележје владара па је неколико породица користило Луницу на својим штитовима. Чињеница да је женски знак кориштен на штитовима баца посебно светло о поштовању и положају жена код нас у старом добу а о чему се данас једва нешто и збори. Али се зна да се користи бар од деветог века а вероватно је сам знак пуно старији, најстарији приказ тог знака је нађен у култури Лепенског Вира. Оно што на нашем грбу зову отсила, је ништа друго него Луница.
Срећко Брадић
Поновљен текст од 22. новембра 2019.