Нема безбедности на интернету, ако неко баци пик на вас и хоће да вас прати- пратиће вас и надзирати и милисекунд! И треба тако ако сте криминалац. Али ако нисте, онда не видим разлог да неко гура нос у ваш живот а поготово не да вам зграби нешто вредно што имате на свом уређају. Старо је правило, ако нешто хоћеш да заштитиш, не држи га на рачунару повезаним са интернетом. Толко.
Посебна је прича зашто би се неко криво. Има разлога доста за то. Прво, зашто сви треба да знају где си се кретао. Друго- можда се бавиш дуго неким мало загонетним технологијама па имаш практичне решење да не купујеш нафту, гас, дрва, струју… а да ти у кући ипак буде топло. Што би таква сазнања која се годинама стичу, тек тако дата да их неко хакне?
Живимо у време успостављања новог светског поретка и иза маски тог система стоји ништа друго до безакоња и тираније. Телефон је ту најопаснији играч јер има СИМ картицу, ИМЕИ код и препознавање лица и он прати сваки ваш покрет. Дакле треба имати невидљиви мобилни. Може да се купи СИМ картица која не гласи на ваше име али њу никада не стављати у мобилни који сте већ користили. Телефон који је већ познат, ће увек бити повезиван са вама, ма колко картица променили. Дакле, нов телефон, без адресара унутра, са новом СИМ картицом, никада не укључујте код куће или на местима где се често крећете. Не звати никад свој број или особе са којима уобичајено разговарате у свом свакодневном животу- сместа сте откривени. Ни у лудилу не користите Фејс АјДи или палац за откључавање телефона.
Ни тај вам телефон не вреди ако користите електроснке картице за плаћање, одмах ће повезати тајни телефон са локацијом где се користи електронска картица. Увек имајте неку количину готовине код себе. Готовина је последња одбрана од система. Исто важи и ако користите системске такси службе, које су умрежене, боље зовите неког малог независног локалног таксисту ако вам треба превоз.
Рачунар је исто отворена рупа за губитак приватности тако да је препоручљиво да шифрујете приступ хард диску. Почетна лозинка за укључивање није баш најбоље решење заштите. За потребе шифровања диска се добро показао програм Вера Диск (Vera Disc). Додуше рачунари под Линуксом су већ у бољем положају него Виндовс и Мек платформе. Лозинке користите јединствене и компликоване. Ако је тешко да памтите ту је КиПас (KeePass) програм за лозинке. Има добре алгоритме шифровања и чува локално лозинке. Начелно, то користите за рачунар који је повезан на мрежу, обавезно треба имати други за рад. Ради додатне приватности и заштите, неки користе Хуникс (Whonix), који сав саобраћај шаље кроз Тор. Колико је то сигурно, велико је питање, нисам користио али наводно га је Сновден користио. Постоји верзија за све оперативне платформе. И ту важи правило као за мобилни- не прикључујте се са познатог интернета, рецимо свој кућни. Такође не проверавати своју пошту или свој налог на некој друштвеној мрежи.
У случају потребе да идете на одређене мреже, треба да створите псеудоанонимни налог. Анонимни је друго, ту нешто објавите и нестајете заувек. У псеудоанонимној варијанти, ви треба да останете на мрежи. Али и тада пазите да се по навикама на мрежи не одате. Прво треба урадити електронску пошту за нови псеудоанонимни налог. За те потребе се препоручује ПротонМејл (ProtonMail) који је у Швајцарској. Али да би потврдили да сте жив човек, Протон ће тражити имејл, тако да је добро да имате нешто што се зове Disposable Mail. Има их доста, претражите интернет. На тај привремени имејл добијете код којим коначно поврдите регистрацију на Протон Мејлу. Никако не користити право име и презиме ту.
Следећа ставка рецимо регистрација на мрежи, рецимо Телеграм. Он обавезно тражи број телефона и сушптински иако има и платформа Телеграма за рачунар, он је везан за мобилни. Варијанте су две, једна је да купите негде привремени број и платите га Монером, не Биткоином. Ја не користим те валуте, али је Монеро сигурнији а Биткоин итекако праћен (мада се упорно труби да је сигуран). Варијанта два, много занимљивија је ако имате неког у иностранству, да вам просто узме тамо негде СИМ картицу, и на тај број региструјете Телеграм. Наравно, ту не вршите преписку са особама са којима се дописујете са личног налога и не идете на канале где сте регистровани са својим личним налогом.
Наравно, неке услуге као Гугл не користите јер он прати и памти све. Не препоручује се исто кориштење телефона као сигурнс за оверу сигурности сајта, јер је то такође безебдносна рупа. Ваше навике могу бити главни чиниоц несигурности. Исто као добра варијанта се помиње инсталирање Сигнала, на потпуно нови мобилни и његово кориштене са отворених мрежа, тада су мале шансе да вас прате. Данас мобилни има могућност кориштења и других безбеднијих оперативних система од Андроида, као што је Линукс, и вреди размотрити то. На интернету има корисних упутстава како инсталирати Линукс на свој мобилни али и други програми.
Најбоље би било да сте без мобилног. Он је савршен за праћење. Али то је немогуће јер некима је стварно неопходан у послу. Често и да се региструјете негде, не можете без мобилног. Преко њега увек знају где сте. Ја зато имам другу праксу, кад сам на путу или ван земље, те битне мобилне не носим са собом. То ми је јако помогло 2016. године на путу у Чешку, када ми је украден лаптоп. Моја срећа да и мобилни нису били ту иначе би била огромна штета. Били су у Србији и одмах сам јавио пријатељу да ми измени све приступне податке. И он је то и урадио а све захваљујући што је мобилни на који су стизали веригфикациони кодови, били тамо. Мени је то и даље сигурност а са неке стране и мала забуна, ако неко по мобилном хоће да зна где сам.
И да знате- службе које се брину за безбедност државе нису глупе, и ако радите нешто крајње незаконито, сигурно ће вас наћи. И треба да вас нађу! Ово је напис више за оне особе који цене личне слободе и својим радом не угрожавају никог. И наравно- нисам никакав стручњак за интернет, само преносим нека своја запажања и искуства. Има стварних стручњака тако да је добро да се њима обратите, са моје стране се надам да је ово колко толко добар увод и путоказ.