Да ли је свети Димитрије био Србин? Мада се у хришћанству верује да је свети Димитрије страдао управо у Солуну, захваљујући званичном римском записнику можемо лоцирати мученичку смрт ђакона Димитрија, погубљеног 9. априла 304. године, у Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу, где је по запису пострадао са још пет девојака. Током великог прогона хришћана многе осуде против њих биле су извршаване на Артемидином мосту у Сирмиуму. Свети Димитрије погубљен је на истом месту, после узалудног убеђивања владара Проба да Димитрије принесе жртву Јупитеру и одбаци хришћанско учење.
Ово је јединствен помен хришћанског мученика Димитрија у свим римским и ранохришћанским списима. На месту страдања светог Димитрија уместо Артемидиног моста, данас се налази највећи пешачки мост на Балкану који спаја Сремску Митровицу са мачванском страном преко Саве.
![Свети Димитрије](http://www.sreckobradic.com/wp-content/uploads/2022/11/свети-димитрије.jpg)
Свети Димитрије
Сматра се да је илирски велможа Леонтије у славу овог мученика подигао прво цркву у Сирмијуму, па онда потом чувену цркву у Солуну, где је пренео окрвављену Димитријеву кошуљу као реликвију. Каснији грчки црквени списи Димитрија су прогласили римским официром и трибуном, кроз легенду обрадивши његов тобожњи живот у Солуну.
Необорив доказ за непостојање солунског Димитрија су писма царева Јустинијана првог и Маврикија упућена Солуњанима. Цареви су захтевали да им се уступе мошти светог Димитрија ради преноса у Цариград, а Солуњани су им одговорили да они не знају ни за какве друге мученичке мошти у њиховом граду, осим за мошти свете Матроне. А, за култ Димитријев, рекли су да га поштују, али и да је до њих дошао из Паноније. То нам потврђује и 11. новела цара Јустинијана Првог из 535. године, која наводи да је префектура Илирика пренета из Сирмијума у Солун још у време хунског вође Атиле, те да солунски епископ не дугује свој сјај властитом ауторитету, већ чињеници да је, пре премештаја, живео у Сирмијуму.
Како црква у Солуну није ни поседовала мошти светог Димитрија, не можемо говорити о Димитрију као о солунском светитељу. Најбитнија ствар у свему овоме је археолошко ископавање у Сремској Митровици осамдесетих година, чији је резултат откривање ранохришћанске цркве и у њој базилике светог Димитрија, датиране на почетак 5. века, која је данас изложена у подруму једне банкарске експозитуре у Сремској Митровици.
У Србији и Републици Српској се Свети Димитрије празнује и као крсна слава Митровдан, а у многим крајевима је ово и дан одржавања заветина – преслава. По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији. Градови у Србији Косовска Митровица и Сремска Митровица добили су име по Светом Димитрију Мироточивом. Многи храмови помесних православних Цркава посвећени су овом светитељу ранохришћанске епохе. Међу њима је и саборни храм најмногољудније и најгушће насељене београдске грађанске и црквене општине Нови Београд. Марков манастир, Манастир Велика Ремета и Манастир Дивљане такође су му посвећени.
По томе какво је време на Митровдан, веровало се да ће бити следеће лето. Иначе Митровдан се светкује и као бећарски празник и овчарски дан, јер су се на овај дан исплаћивали бећари – чувари стоке. Према народном предању, хајдуци су се растајали на Митровдан а састајали поново на Ђурђевдан.