Свети Димитрије

Да ли је свети Димитрије био Србин? Мада се у хришћанству верује да је свети Димитрије страдао управо у Солуну, захваљујући званичном римском записнику можемо лоцирати мученичку смрт ђакона Димитрија, погубљеног 9. априла 304. године, у Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу, где је по запису пострадао са још пет девојака. Током великог прогона хришћана многе осуде против њих биле су извршаване на Артемидином мосту у Сирмиуму. Свети Димитрије погубљен је на истом месту, после узалудног убеђивања владара Проба да Димитрије принесе жртву Јупитеру и одбаци хришћанско учење.

Ово је јединствен помен хришћанског мученика Димитрија у свим римским и ранохришћанским списима. На месту страдања светог Димитрија уместо Артемидиног моста, данас се налази највећи пешачки мост на Балкану који спаја Сремску Митровицу са мачванском страном преко Саве.

Свети Димитрије

Свети Димитрије

Сматра се да је илирски велможа Леонтије у славу овог мученика подигао прво цркву у Сирмијуму, па онда потом чувену цркву у Солуну, где је пренео окрвављену Димитријеву кошуљу као реликвију. Каснији грчки црквени списи Димитрија су прогласили римским официром и трибуном, кроз легенду обрадивши његов тобожњи живот у Солуну.

Необорив доказ за непостојање солунског Димитрија су писма царева Јустинијана првог и Маврикија упућена Солуњанима. Цареви су захтевали да им се уступе мошти светог Димитрија ради преноса у Цариград, а Солуњани су им одговорили да они не знају ни за какве друге мученичке мошти у њиховом граду, осим за мошти свете Матроне. А, за култ Димитријев, рекли су да га поштују, али и да је до њих дошао из Паноније. То нам потврђује и 11. новела цара Јустинијана Првог из 535. године, која наводи да је префектура Илирика пренета из Сирмијума у Солун још у време хунског вође Атиле, те да солунски епископ не дугује свој сјај властитом ауторитету, већ чињеници да је, пре премештаја, живео у Сирмијуму.

Како црква у Солуну није ни поседовала мошти светог Димитрија, не можемо говорити о Димитрију као о солунском светитељу. Најбитнија ствар у свему овоме је археолошко ископавање у Сремској Митровици осамдесетих година, чији је резултат откривање ранохришћанске цркве и у њој базилике светог Димитрија, датиране на почетак 5. века, која је данас изложена у подруму једне банкарске експозитуре у Сремској Митровици.

У Србији и Републици Српској се Свети Димитрије празнује и као крсна слава Митровдан, а у многим крајевима је ово и дан одржавања заветина – преслава. По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији. Градови у Србији Косовска Митровица и Сремска Митровица добили су име по Светом Димитрију Мироточивом. Многи храмови помесних православних Цркава посвећени су овом светитељу ранохришћанске епохе. Међу њима је и саборни храм најмногољудније и најгушће насељене београдске грађанске и црквене општине Нови Београд. Марков манастир, Манастир Велика Ремета и Манастир Дивљане такође су му посвећени.

По томе какво је време на Митровдан, веровало се да ће бити следеће лето. Иначе Митровдан се светкује и као бећарски празник и овчарски дан, јер су се на овај дан исплаћивали бећари – чувари стоке. Према народном предању, хајдуци су се растајали на Митровдан а састајали поново на Ђурђевдан.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *