Комплетни пропагандни механизам који данас усмерава медијску индустрију, пошто су демократски механизми потпуно имобилисани, примарно је успостављен као ратна пропаганда на почетку двадесетог века. “Само мртав непријатељ је добар непријатељ” је почетна логика која се онда развијала у правцу по коме је “наш производ увек најбољи производ”, који треба за сва времена да вас ослободи потребе за свим другим производима, или да смо ми у овом свету увек изнад њих а пошто смо људи, борићемо се ето и за њихова права. А и толерисаћемо њихову несавршеност и никад нећемо стати док од њих не направимо нас. Али пошто је то немогуће онда нека их као другоразредних бића у трећеразредним копијама наших организација. Едвард Бернајз, Фројдов сестрић, касније прозван оцем ПиАра, дилему да ли да гомилом влада просвећени комитет, што би било најбоље или да се са разумљивом мекоћом створи слободна комуникација што остаје као једини избор ако се жели да друштво буде демократско, разрешио је избором манипулације као легитимног средства. На вођству је да ствара и употребљава пропаганду, и зато влада. Читав двадесети век ће се са разумљивом мекоћом управљати гомилом чији ће појединци бити чашћавани чином и улогом грађанина у слободном друштву, јавност ће се кувати у сјајним лонцима који ће се звати “слободна штампа”, независни медији. Слободни новинари ће бити бацани у Колосеум, да понекад убију понеку напуштену звер, да се бес гомиле не би концентрисала на управу ЗОО врта. Када је управа осећала да би вода могла прелити праг, било је и више жртава, а кад се видело да се бука и бес гомиле исцрпљује на другим странама, радило се рутински. Из ратне пропаганде која је прилично усаврешана у првом рату, избијали су изданци рекламе, маркетинга, спонзорства, наручених експертиза, и ПиАр бизнис се убрзано издизао изнад настојања да се стигне до истине демократије и грађана. Грађански свет је преображен у потрошачки.

Одавно је познато да је прва жртва у рату, истина

Појмови “назависни медији” и “слободни новинари” су измишљени на западу, као неки идеал, некада се говорило о информативном поретку у друштву, и настојало се да подаци буду равноправно заступљени, да не влада већинским делом запад. Данас тога нема- нема веродостојних података, данас све то служи групама људи, више чак не можемо говорити ни о државама, они су наднационални. Они су познати по свом скупу у Давосу, где се као расправља о неким темама, али има и затворени скуп, где се доносе кључне одлуке за све нас. У тим условима никакви слободни медији не играју никакву улогу, искључиво се шире одређено профилисане вести. Иначе, Давос има школу као Кумровец, “Глобални млади кадрови”, коју су многи политичари прошли. Садашња тема је зелена агенда, којим наводно треба да се уреди свет и учини чистијим местом, али циљ није да се природа заштити од људског терора (од истих индустрија које држе ти из Давоса), већ да одређена група људи стекне ненормалну добит. На западу просто нема разговора на ту тему, једноставно глас иде само са једне стране а што је показатељ распада демократског система запада, који тешко да се и може у правом смислу речи назвати демократским. Одавно се више не бирају људи који вас представљају, бирате људе али не и политику. У спровођењу свега тога главно оружје су медији, који више нису изор знања и тачних података већ им је намена да од човека створи биомасу каква неком одговара. Људи су остали укопани у своје идеолошке мехуре а то је једна од одлика тоталитаризма. Проучавање радова Јозефа Гебелса је важно јер се он учио на америчкој пропаганди, првенствено економска, Кока Кола му је била узор, “сто пута поновљена лаж, постаје истина”. Бернајз, Јеврејин, је био савременик Гебелса, и Гебелс је имао Бернајзове књиге. Такође шта је Гебелс преузео је Руска масовна пропаганда, он је волео Ајзенштајна и Достојевског, и додајући на то Немачку чврстину, направио је један врло успешан пропагандни механизам. Ипак се сматра да је најуспешнији пропагандиста у 20. веку био Лењин, јер он није користио ту врсту медијске структуре, он је стварао по многим местима партијске ћелије живих људи, и он је преко њих успео са тада малом партијом, захваљујуи пропагандном механизму урадио огромну ствар, а то га чини најуспешнјим пропагандистом. Источни пропагандни систем, начелно онај у СССР, је био успешан у почетку, док је имао ту кључну идеју левичасртва, а што је била идеја водиља 20. века. После првог свестког рата била је опасност хоће ли Немачка па чак и Француска постати социјалистичке земље. Али она је временом постала периферна и то је и показано падом Берлинског зида 1989. године. Тада је источна пропаганда била скроз потучена. А данас некако видимо пад западне пропаганде, и данас она има само одеђени утицај на западу.

Појмови “назависни медији” и “слободни новинари” су измишљени на западу, као неки идеал, некада се говорило о информативном поретку у друштву, и настојало се да подаци буду равноправно заступљени, да не влада већинским делом запад

Пропаганда производи лажни свет, али она постаје део нове стварности која и јесте њен производ. Гебелс је знао да је пропаганда сложена, ви можете да лажете али то мора имати неке везе са стварношћу, и ако представљате нешто што не може да се потврди у стварности, више немате утицаја. ЦИА има правило да у пропаганди користе 80% чињеница, док је 20% измењено, лажно и то даје целу слику погрешну. Западна пропаганда је највећи пропагандни механизам тренутно, захватио је све могуће медије. Оно што је јасно- такви медији вас не воде у мир!! Направљени су да само могу да вас воде у нове сукобе. Све мора бити парадоксално и сензационалистички. Немачка је пример, “Билд” се сматрао нижом класом медија, коју политичари нису користили али данас највише говоре за њих, док је некад то био “Шпигл”, који има 30 доктора наука и извештаче са бројним наградама. Западу треба лаж и зато требају други медији- ког занима то да су Срби добри људи и људи који се боре само за своје? Иза тих кампања против нас је стајао Рудери Фин, који је имао агенцију, који је говорио “шта вас брига за чињенице, ми радимо на то да направимо чињенице за које нас је наш партнер платио” на гласове који су указивали на стварно стање. Механизам пропаганде који је покренут, није више било могуће зауставити. Још увек се не зна ко је тада деведесетих плаћао ту велику кампању против нас. Исто се примењивало на Ираку, Либији па и сада у Руско Украинском рату.

Гебелс је знао да је пропаганда сложена, ви можете да лажете али то мора имати неке везе са стварношћу, и ако представљате нешто што не може да се потврди у стварности, више немате утицаја. ЦИА има правило да у пропаганди користе 80% чињеница, док је 20% измењено, лажно и то даје целу слику погрешну.

При Бајденовој администрацији је отворено оделење за дезинформације које води Нина Јанковић, потпуно мутан лика, са изјавама како треба имати критичко мишљење, уредници да буду независни, и још прича шта су дезинформације, а њу су у исто време прозвали “Мери Попинс дезинформација”. На крају су је сменили, таква пропаганда данас није више одговарајућа. Борба света је у начелу борба идеја и садашња светска криза се такође врти око неких идеја око које треба да се окупе снаге које ће уложити своју, моћ, новац, енергију и произведе неки нови друштвени систем. Запад је сад огољен, 1% становништва држи скоро сав капитал, и то постаје неодрживо. Тако да са једне стране они најбогатији покушавају да одрже то, у том користе читаву медијску машинерију која је у њиховом власништву. И такав медијски систем увек налази оправдање за стање система. Ток иде овако, не даје неки налогодавац непосредно новац, већ даје некој фондацији, а она пак финансира одређене медије или групе. Ту се зато и јавља замисао депопулације, јер постаје претешка овим 1%. У медијима нема више приче о богатим и сиромашним већ се гура ЛГБТ, људска права, насиље у породици и многе друге теме, којима се даје првенство, а губи се из вида све сурово понашање богаташке мањине у односу на већину. Тиме се подстиче да се страсти подигну на највиши ниво, да се изгуби разум а то је неопходно да се одржи овај систем. Такође се додају страхови разним темама као хоће ли бити грејања, довољно хране и слично. Удолф Хоте је познати Немачки новинар, и сам тврди да добијају готове текстове. Ставаљње етикете тероретичара завере је уобичајена борба против сваког ко покушава да неку неправичну ствар изнесе на видело. Није дозвољена никаква критика и анализа а што је у нормалном друштву сасвим прихватљиво. Сорошева мрежа за контролу медија је раширена у 120 земаља, и они осим што гуше глас истине, неке водеће личности данашњех хаоса, као нпр. Бил Гејтс, проглашавају филантропом, иако он сам се залаже за укидање дела човечанства. У полемици између Хакслија и Орвела, након што је Хаксли прочитао “1984”, где је насиљем спроведена контрола, Хаксли је сматрао да ће контрола у будућности бити спроведена меким методама. Замјатинова књига “Ми” можда ипак најбоље говори о свету данас, да то није само опис тешкоћа у социјализму већ сеже много дубље, а сам Замјатин је упућивао на Британију. Управо је Замјатин дао слику машина које владају људима, што миц по миц већ имамо данас, макар у повоју. Он је наглашавао као сексуалност и тежњу човека ка продужењу врсте као главну потпору отпора тог система владавине, а сви ти нагони су веома снажни па вероватно то утиче на настојање да се такви нагони разблаже и преусмере, тако да имамо сада експлозију ЛГБТ пропаганде. Ниче је говорио да је најопаснија она моћ која се маскира слабошћу. Битно је имобилисање здравог разума, убацују се разни експерти, познаваоци ствари, позива се на неке историје и то помућује моћ здравог промишљања. Они који немају ништа, ипак имају своју идеју, своју веру, своју моћ а то је гледано из угла историјског искуства, увек побеђивало.