Готово да нема ни једног дела савременог живота који није повезан са теоријом о глобалном загревању а основна замисао је да човек својим деловањем ствара услове и утиче на промену климе, и тиме постаје непријатељ планети и самом себи. Да би се то спречило уведе се разна ограничења и правила, док се у Аустралији отишло и корак даље, тако да се људи који сумњају у климатске промене изазване човеком, сматрају вредним психолошког посматрања. Шездесетих година је прогнозирано да ће за десет година нестати нафте, седамдесетих да долази ледено доба, осамдесетих да ће киселе кише уништити све усеве, деведесетих да ће бити уништен озонски омотач, двехиљадитих да ће се отопити сви ледници, а двехиљаде десетих да ће порасти ниво океана и да ће бити потопљене обале САД као и других приморских области. Ни једна од ових прогноза се није остварила али се сваки пут повећан порез. А природа није ништа друго него загонетна песма.

Године 2014. су научници са универзитета Сиена открили фосилизоване остетаке древне шуме на Антарктику, на висоравни Алан Хил. То је потврдило теорију да су у прошлости тропске шуме биле на свим континентима. Испитивања остатака су показали да је шума нестала као последица вулканске ерупције или пада астероида а то се десило 250 милиона година раније. На тим остацима су видљиви знаци горења. На неким примерцима су трагови пожара нађени само на горњим деловима дрвећа. Истраживања се настављају…

Неке посебне тешкоће око климатских промена не постоје. Начелно, агенда која се залаже за климатске промене све више губи подршку ставрних стручњака, и сад је борба у измишљану нових аргумената да би се угушила страна која не заговара климатске промене, бар не како се нама представљају. Миланковићева теорија о астрономским узроцима појаве леденог доба је чекала више деценија да буде прихваћена, а његов суборац је био Алфред Вегинер који је дао теорију померања континената, а Алфредов таст је био Владимир Кепељ који је био један од најпознатијих климатолога свог времена. У науци је нормалан скептицизам, што подразумева неку дозу неповерења у доступне податке, и што нагони на додатна истраживања а то у начелу даје напредак науке јер поступци и опрема сада је сигурно боља него некад и могу дати боље податке. Не постоји коначна истина али се у науци настоји да покаже чињенично стање, или да укаже на пут ка чињеницама и мора бити непристрасна.

Ово је исечак из летописа манастира Велика Ремета из 1746. године где се каже да је за време Богојављања и Божића било топло као да је лето а да је народ у време светог Николе јео јагоде. Да се то данас десило одмах би скочили ови заговорници хемитрејлова, хаарпа, глобалног отопљења. У ствари је доказ да аномалије у природи и клими увек постоје.

У Европи негде око 80% Шпанаца, Француза, Италија… се плаши и сматра да јој претња долази од климатских промена. То је првенствено захваљујући јавним гласилима који приказују селективне податке, оне који одговарају одређеним структурама. Палеоклима је у том смислу јако занимљива за изучавање. Сама теорија глобалбног загревања се заснива на ставу да на све то утиче појачано стварање угљен диоксида, а посебна је тешкоћа измерити састав неког гаса чији је удео у атмосфери минималан. На основу бушотина у леду урађене на Руској истраживачкој станици на Антрктику “Восток”, у екипи су били научници из Гренобла Џим Жозел и Доминик Рејно, и они су нашли да је у леду са тог места а који су изузетни палео архив, мехуриће гаса (ваздуха) и то је био извор да се реконструише хемијски састав атмосфере у прошлости. Користећи Миланковићеву теорију, они су урадили временску скалу тих бушотина, и онда се тачно сазнало у ком периоду је било ког гаса. Пре неких 400.000 година се десио глобални скок угљен диоксида на глобалном нивоу. Сличан скок али много мањи се десио почетком индустријске револуције. Ми се сада налазимо у интерглацијалном периоду. Тако да треба на основу тих атмосферских и климатских промена у прошлости треба са скепсом узети човека као неког ко утиче на глобално отопљавање, а Миланковићева теорија је по својој природи хелиоцентрична, она ставља у средиште Сунце. У теорији климатских промена је егоцентрични став, где се човек ставља у први план, и мења природу. У сваком случају да ми треба да водимо рачуна о природи, али толико наглашавање човековог утицаја на глобалну климу је благо речено смешан.

Ово је карта климе у време раздобље Перма и јасно је да је клима на Земљи била топла и начелно у сво време постојања живота на нашој планети, клима је била топла. Дакле чак и ад се ради о глобалном отошљењу, то не би било ништа друго него повратак на неку климу која је одувек била.

Судећи по Миланковићевој теорији, Сунце је главни утицај на климу Земље и она даје 5600 пута више енергије него све оно што човек уради на земљи. Човек може да има неки ситни локални утицај али неки крупни, не. Али заговорници агенде ту теорију узимају као “недовољно проучену” и даље настављају да за то криве угљен диоксид. Енергија Сунца која дође само на пола хектара неке површине има енергије колико и највећа хидроцентрала на свету у Дњепропетровску у Украини, тако да јасно показује наш занемарљив енергетски учинак у односу на Сунце. Екипа заговорника глобалног загревања је строго одабрана и рецимо на својим конференцијама не дозвољавају приступ особама које имају другачије мишљење. Климатске промене постоје у релативно великим космичким-временским-геолошким раздобљима, тако да су ове теорије о терору природе и променама бесмислице. Модел будуће климе заснован на опаженим односима орбиталних циклуса и климе, јер клима на Земљи зависи од положаја планете и кретања око Сунца, не узимајући у обзир антропогена дејства, предвиђа да ће у наредних неколико десетина хиљада година доћи до знатног залеђивања северне полулопте.

Милутин Миланковић се сматра највећим светским умом, раме уз раме са нашим Николом Теслом.

Мерење угљен дикоксида у ваздуху су рађена на Хавајима где има активних вулкана где је утврђена висока концентрација тог гаса у ваздуху а Хаваји су познати по веома стабилној клими која је таква вековима. Трампу су својевремено саветници рекли да нема климатских промена и да то скине са сајта, сада за време Бајдена се прича опет враћа а што посматрачу показује да је то једна политичка а не научна прича. У радовима међунарнодног паноа за климатске промене нема ни мало стварне науке односно лоше је тумачење. Наука ту нема неки утицај али политичка елита има јер су схватили да та тема има велики геополитички потенцијал, почев од застрашивања становништва, а тако и за контролу раста неких земаља. Сагледавајући научне чињенице, долази се до тога да угљен диоксид је присутан са 1% у атмосфери дој водене паре има и до 96% у атмосфери, такође водена пара има у целом спектру моћ упијања док угљен диоксид у само једном малом делу и има осамдесет пута мању моћ упијања од водене паре. Угљен диоксид је јасно занемарљив чиниоц у атмосфери и глобалном загревању. Осим тога, највећа концентрација угљен диоксида је у океанима, а океани кад се загреју од Сунца, довољан је мали део степена, и почиње у атмосферу да се испушта кисеоник и угљен диоксид. То је познато и на језерима и рекама, кад се лети вода пуно угреје, рибе испливавају, често окренуте на леђа јер немају кисеоника. Тако да је то један од начина повећања угљен диоксида у атмосфери, из загрејане воде. И наравно обрнуто чим почиње да се вода хлади, ти гасови се упијају назад. То и јесте разлог зашто су северна мора пребогата рибом, воде су пребогате и угљен диксидом и наравно кисеоником. Тако да је угљен диоскид занемарљив гас у ефекту стаклене баште, ту главну улогу игра водена пара. Међутим савремени неолиберални капитализам коме је главно мерило профит ка коме се крећемо, и највећи део новца која иде за науку иде за тзв. зелене пројекте, а то су они који треба да донесу зараду. У тренутном политичком тренутку знање није битно, критичко мишљење није потребно, требају послушници и где неће бити неко друго мишљење, нема улагање у нека озбиљна истраживања неких стварно употребљивих извора енергије. Човечанство у задњих 50.000 је у ери сагоревања ватре, и тај модел се показао добар али треба радити на унапређењу.

Ово је занимљива карта која приказује подручје данашње Руске Федерације у врме 17. августа 1668. године где се види доста подручја потопљено а северно ледено море је спојено са Каспијским морем. У књизи “Терское казачество” се помињу велике поплаве и како су многа места отишла под воду.

Они који мисле другачије не поричу да се клима мења, то је очигледмо из многих истаживања али нема климатске катастрофе. Одбацује се утицај угљен диоксида и указују да нема потребе за било каквим страховима. Та група озбиљних научика борји 1100 људи али на жалост дат им је мали простор у јавним гласилима. Србија у целој причи има добра положај, ту неће бити неког катастрофалног леденог доба, по Миланковићевим кривама ми смо прешли оптимум холицена, и улазимо у мању количину инсулације која иде према доле. Ледено доба које траје већ 2.6 милиона година, има много својих периода који се зову глацијали и интерглацијали, ми сада живимо у топлом интерглацијалу који се зове холоцен, који је кренуо пре неких 12.500 година, и чак и у холоцену ове температуре које су сада измерене нису највеће. Постојали су периоди холоцена са знатно већим температурама него што имамо сада. Битно је напоменути да угљен диоксид није никакав загађивач, без тог гаса на планети не би било живота. У целој причи се еколози злоупотребљавају а они немају везе са климом већ са природним окружењем. Природу брига за нас, она има своје циклусе, били ми ту или не. Сматра се да је до сада на планети било једно шест општих истребљења живота, где је уништење живих врста ишло од 30% до 90%. Најважнији становници су вируси и бактерије јер они дају основу свим видовима живота и судећи по неким налазима, има их и у космосу и могуће да су нам одатле и дошли. На снимку доле се види нешто што су највероватније остаци древних печурака а само показује како је живот бујао у тим временима са много више угљен диоксида у ваздуху.

Ово што сада имамо би се пре могло описати као климатске аномалије а не промене а таквих је кроз историју увек било. Зато сада имамо и неке екстреме у падавинама и поплавама али и сушама. Томе у првом реду није прилагођења инфраструктура насеља, где рецимо канализације није у стању да спроведе све падавине. Ту треба додати и непланску градњу, градњу уз речне токове али и разарање шума, а што изазива бујичне поплаве јер нема растиња да то задржи и упије. Уз то треба додати слабо или никакво спровођење антиерозионих мера, а све то помаже код појаве ових екстремних падавина. Битноје нагласити је да на основу статистике падавина у Београду а које се бележе већ 135 година, нема значајних промена у годишњим и дневним количинама падавина али је приметно да су падавине ређе и снажније. Дакле велика количина падавина у кратком времену, а на то су се жалили и пољопривредници у Србији. Такође је слично за САД, сви циклони и торнада, немају тренд пораста. Угљен диоксид, за кога се хватају теоретичари глобалног загревања, се приказује по угљеничном отиску, а ту су земље као САД водећи по избцивању истог у атмосферу. Занимљиво је поменути истраживање једног стручњака са запада пре више деценија. Он је пробао да уради статистику метеорологије за неку област и гледајући податке за много година уназад, примети да су кише готово искључиво учестале викендом. То му је дало подстрек да обради тај део и утврдио је да током радне недеље ваздух се загрева али оног тренутка када индутсрија стане, смањи се саобраћај, ваздух се охлади и падну кише. То је уједно и објашњење на жалбе људи који за викенд желе да се опусте у природи, уз роштиљ и баш тада им падне киша.