Психолози тврде да су сви помало нарциси али треба разликовати нарцизам као развојни процес и нарцизам као поремећај личности. Стручњаци тврде да уколико нарцисе допустимо да се уселе у наше животе, он ће значајно црпети нашу енергију и време. Након односа са нарцисоидном особом, ако уопште успете да изађете од тог зачараног круга, на души остају дубоке емотивне ране. Нарцисизам је спектар, то значи да постоји огромно сиво подручје особина и понашања које нарцисоидна особа може да испољава. Започиње уравнотеженим самофокусирањем, и оног што понекад чујемо под називом ‘здрав нарцизам’, што би било попут уравнотеженог реалистичног самопоштовања и других користих својстава. Што се спектар више сужава, то су ствари све мање корисне и све штетније. Узрок за тај поремећај личности крије се у детињству и одрастању. Већина нас израсте из те идеје, то се зове примарни нарцизам, а неки људи не израстају из те идеје. Разни су чиниоци како се то дешава а они су икључиво везани са подизањем детета и немају везе са генетиком. Пример тога је рецимо одрастање нарцистичких родитеља, од којих су преузети механизми одбране и понашања. Други начин како се то дешава је да родитељи занемарују дечје потребе, као и родитељи који су усмерени на достигнућа детета (какве су оцене, јесу ли освојили прво место на такмичењу), дакле ситуација где родитељи улажу у нешто што је споља видиљиво а притом се занемарује унутрашње, осећања, дечји развој, дечје жеље, а то родитеља у начелу не занима. И то је аутопут за развијање нарцизма. Исто посматрање на бахато понашање родитеља, свађање са наставницима, али не у смислу да се боре за децу већ да се свет њима прилагоди.
Они су средиште света и све мора да се врти око њих…
Иако су многи одрасли са нарцисоидним поремећајем личности, и некада имали саосећајност за друге људе, нису способни касније за исто јер су превише усресређени на лично преживљавање. Због тога и даље видимо те исте механизме суочавања и кад су одрасли. Нарциси не успевају да науче како да се исправно носе са својим осећањима и ситуацијама. Препознају се по манипулативном понашању, врло су уверљиви, многи чак веома харизматични, усмерени увек и само на себе. Друге третирају као алат да добију оно што им треба. Њима је потребна потврда да вреде, иако се понашају потпуно супротно, дубоко у себи, не верују у то. Причају о себи величанствено и величају своје успехе. Веома лако се разбесне и разбесне се далеко више него што одговара датој ситуацији. Имају идеју да их други људи искориштавају, критика је нешто што је прва јака назнака за нарцизам- ако неко веома лако дели критику, а веома му је тешко да чује критику, нема сумње да се ради о наризму.
Многи људи који су имали однос са нарцисом, прошли су пакао а многи га живе и даље. Једно је разумети да нарцисоидни партнер није у стању да вас воли, потпуно је друго разумети шта то значи у практичном смислу. То није нормална веза са поштовањем и пажњом, то је живот у ратној зони са неким ко намерно и активно покушава да саботира и уништи ваш живот, јер не само да вас не воли, већ је опсесивно завидан на свему што јесте, или што имате. Улазак у однос са нарцисом подразумева да ће те се осећати небитно, да ће морати да задовољавате потребе нарциса. Улазак у однос са нарцисом је једна велика брига јер тај однос има јаку динамику где нарцис непрекидно унижава другу особу и стално потврђује ту назови реалност да она није вредна, да је нарцис далеко вреднији од ње, и истрајавањем у таквим односима, особи опада самопоуздање, особа се све лошије и лошије осећа по питању себе. Када тај однос траје неко време, жртва нарциса има осећај да је нико други неће желети такву, и да треба да буде захвална што је тај нарцис тако диван према тој жртви. У неким тренуцима има дешавања као прожимање, као игра топло хладно- купују се поклони, води на излете, путовање, говоре лепе речи, док се особа довољно не упеца. Тог тренутка када нарцис осети да се та особа опет упецала, онда се враћа у основно стање свог понашања, а то је понижавање, кориштење њених/његових емоцијалних ресурса, и често то жртвино самопоуздање спусти за степеницу ниже.
Многе жртве свог односа са нарцисом често и успевају да промене свој начин понашања али рецимо нису спремни да прекину везу са родитељима који рецимо имају такав поремећај. Уколико се одлучи да се одржава однос са тако отровном особом, онда је савет виђање што ређе, и не покретање тема који могу бити окидач за неспоразуме и патњу. Али је најбоље да се односи са нарцисом у потпуности прекину, укључујући и са породицом ако баш толико угрожавају. Уколико се односи наставе, можда није лоше прибећи трику, благо подилазити нарцису, чисто да се да његова душевна храна, похвалити његове успехе али не дуго, променити тему.