Има више деценија како сам ступио у преписку са неким војним архивима из САД, требала су ми нека документа. Љубазно су ми одговорили, рекли где је и како доступно али и цене кориштења архива. Уз то су нагласили да ако нисам у могућности да дођем, могу да изнајмим истраживаче па да они уместо мене оду у те архиве и потраже шта ми треба. Уредно достављен и списак особа а цена је педесет долара на сат. Никада нисам кренуо у то јер је то за мене била недстижна цена. Али ми је све то остало дубоко урезано у свест.

Илустрација све казује

И како време више одмиче, то ми је сећање све снажније, никако блеђе, као што обично бива са сећањима. Србија је место где се не цени знање. Цени се да си краткоуман, површан, да си део психологије стада, да размишљаш стихијски и прекасно. Да није тако не би нас сваке године на десетине хиљада особа напуштало а огроман број високо образованог кадра нас је одавно напустио. И своја знања успевају да наплате и омогуће леп живот на западу. Исмевање знања има разне облике, па нико вам неће у лице рећи да не цени знање. Рећи ће да итекако цени знање, он би све дао само да Србија цвета од знања. Али се са своје стране труди да сруши свако знање. Начини су следећи:

– исмева се неко ко ради на нечему новом и другачијем
– упорно се тражи бесплатна замена
– даје се подршка свему страном, скупом и наравно неделотворном
– ако се и поверује, тражи се да се то знање поклони у име хуманости (дај знање и иди умри од глади)
– велича се неко ко нема решење али има слатку и лепљиву причу
– одбијају да плате ишта стечено знањем и истраживањем
– на свако решење има проблем
– али и хвале те који раде и дају бесплатно а никако они да покажу такву врсту рада
– позивање на хуманизам и људску доброту (истраживачи то никад не помињу, само патриЈоте)

Однос према тнању је у суштини тековина новије историје

Зашто то они раде, ево одговора који вам ти који тако раде неће дати нити признати али ево ја могу:

– мрзе/љубоморни све који имају знање
– желе да сви који имају неко знање умру од глади
– како ће се проводити на путовањима, сплавовима и возити “бембару” ако плате тамо неко знање и истраживање
– превише су самољубиви, горди, охоли, сујетни (ах да- све друге оптужују да су такви)
– често себе сматрају на овај или онај начин вођама, усмеривачима маса, мада то никад неће отворено рећи
– не оклевају да покраду туђе знање и користе као своје
– саможиви, ако они и њима блиски то не знају, не зна нико

А ко су ти који тако раде? Највеће патриЈоте, спрвоСрбијанци, једини православци (осим њих нико нема православни), свезнајући и најупућенији. Имају итекако ретка знања који осим њих зна само још неколико десетина милиона особа на планети и нико више. Ко бре јебе Николу Теслу, какви ти његови бесплати извори енергије и пренос на све тачке планете, да је то битно сви би знали. Поготово би знали ове патриЈоте који итекако воле да постављају правила у друштву, ад прозивају у својим лајањима и све друге користсе за све врсте окривљивања. Спасиоце често траже у страној војној сили и у име целе Србије не пропуштају да их призивају. Ти заговарачи уништења знања (не не, они то нигде нису рекли…) итекако наплаћују то што раде. Никако не раде нешто што спашава свет, него нека ретка знања… рецимо ПиАр менаџер. Да не увредим неког, свако знање треба па и ово малопре поменуто. Чик кажите њима да вам поклоне све што су зарадили у последњих неколико година, исто тако као што они траже да неко поклони неко своје знање за чије остваривање је требало много времена и труда. И уложеног новца. И јасни видици где треба тражити. А да не помињем Божју промисао да од толико људи баш тај неко оставри та сазнања. Можда боље да не помињем јер су само ови горе поменути једини православци. Само њих слуша Бог и никог више у целом свемиру.

Јел овај убоги лево заиста нема никаква знања па мора овако да пролази?

Много тога би се могло рећи али се све своди на Марксову мисао- уништити свет да не остане никаквог трага. Или- мрзи сваког ко је бољи од тебе. Маркс је био сатаниста, ваљда сте знали то. А много је његових следбеника а нису ни свесни тога. А горе поменути Никола Тесла је умро у тешком сиромаштву. Имао је срећу, Срби данас би га много пре тога живог раскомадали. Тај мрачни средњи век је био итекако бољи, ти са даром знања су били запажени и добијали би мецене, богате племиће који су омогућавали да раде, истражују, баве се тим својим знањима. Срећом ми живимо у савременом просвећеном добу… И? Која је цена знања? Па наравно ништа и да нагласим како нас мрзи Ватикан, НАТО, запад, промаја, масони, илуминати… и због тога пропадамо. Иначе да није тога…