Жене и тероризам – звучи као контрадикција. Иако не постоји изразито велики број жена међу терористима, то није нови феномен. Премда се сматра како је тероризам феномен у који су доминантно укључени мушкарци, доступни подаци говоре о значајном уделу жена у терористичким организацијама и активностима. С обзиром на то да друштво често негира женски потенцијал за насилно понашање сматрајући жене нежнијим полом и брижним супругама и мајкама, за жене које чине терористичке акте сматра се да крше конвенционална правила о полу и родним улогама. Од самих почетака модерног тероризма крајем 19. века жене су учествовале у терористичким активностима делујући кроз различите левичарске, десничарске, националистичке или религијске терористичке организације. Од почетка њиховог терористичког ангажмана па до данас, мењале су се и проширивале улоге које жене обављају, као и разлози и мотиви због којих одлучују да се прикључе терористичким организацијама. Такође, растао је и број жена које се укључују у организације и врше терористичке нападе, при чему се спомињу подаци о порасту укључености жена од 15% последњих година и све већем уделу жена међу бомбашима самоубицама (четвртину чине жене). Насупрот мишљењу да су жене невине жртве присиљене да учествују у терористичким активностима, њихов ангажман највећим делом је добровољан, односно њихов избор, а као мотиви наводе се жеља за слободом или за осветом.

Жене припаднице исламске екстремистичке организације

Поред свих тренутних наметнутих ставова, жене могу бити итекако сурове како у извршењу кривичних дела а тако и у терористичким акцијама. Има истакнутих жена терориста а сам тероризам настаје у 19. веку у Русији а почеци се везују за Софију Перускају, која је учествовала у атентану на цара Русије Александра II, и она је уједно прва жена икада оптужена за неку врсту политичког деловања. Сама чињеница да су жене и увреженост тзв. женског принципа, утиче на то да се не сумња у њих као у могуће извршиоце насилног дела. Кроз историју имамо и читаве организације где су искључиво жене терористи а неке од најсмртоноснијих терористичких напада у последње три деценије су извеле управо жене. Међутим научна аналитика није на ту чињеницу жена терориста поклонила довољно пажње. Сматра се да данас жене заузимсају неких 30% у оквиру терористичог деловања. У тероризам не спада само непосредно извршење бацањем екслпозива или пуцањем на циљ, у тероризам спада и регрутација, логистика, пропаганда а ту жене заузимају апсолутно прво место по уделу. Када дође до аномије друштва, увек се бележи скок насиља и наравно и тероризма, тада жене губе своју примарну улогу, жене теже да се негативним испољавањем докаже, јер су сви други системи вредности урушени. Има случајева као нпр. једна припадница “Тамилских тигрица”, која је била силована и као таква више није могла да настави нормалан живот због друштвених схватања и прикључила се тој организацији, “Тамилске тигрице” су били најопаснији део, искључиво бомбаши самоубице.

Удео жена зависи од идеологије саме терористичке организације, у левичарским организацијама има више жена, али их имате и у десно орјентисаним организацијама као и у исламским организацијама, типа Ал Каида или Боку Харам. Организације тиа Кју Клукс Клан, која се сматра унутрашњом терористичком организацијом, је почетком 20. века имала четири милиона припадника, од тога су пола милиона биле жене. Сматра се да до таквог опредељења жена долази првенствено због културног разарања постојећих односа мушкарац жена, где жена почиње да тражи своје место у друштву и начин да се докаже као равноправна или боља од мушкарца. Међу вођама РАФ-а било је жена, било је Палестинки које су ишле у самоубилачке акције, а чеченске удовице су у Беслану и Москви учествовале у акцијама заробљавања талаца. Немица из РАФ-а, Корејка која је дигла у ваздух авион са стотинама цивила, затим једна припадница италијанских Црвених бригада – постале су политички ангажоване у контексту у коме није уобичајено да се жене уплићу у политичка питања.

Припадница терористичке организације “Црвене бригаде” у затвору

Мотива за добровољно ступање жена у терористичке организације има више и не постоји неки свеприсутни мотив, све зависи од случаја до случаја. Мотиви су најчешће код жена негативна еманципација (ослобођење), освета, непосредни утицај блиских особа и идеолошки мотив. Пример освете је организација “Црне удовице” из Чеченије, која је састављена од жена које су остале без својих мужева, браће, очева и оне су учествовале у неким суровим терористичким акцијама када је неколико стотина деце сурово побијено. Неке жене су виделе у терористима своје јунаке и имале жељу да се удају за истог. Идеолошки мотив је жеља да се служи неком вишем добру, и ту налазе у тероризму. Са женске стране те жене се често оправдавају са “имала је добра разлог да…” а што је погрешан приступ да се оправда терористичко деловање. Такође постоји грубо речено и темељно разлика између источног исламског тероризма и западног тероризма, у исламу жена од двадесетак година има већ неколико деце док запад, где спада и Србија, просечно жена од четврдесет година има једно или ни једно дете. Тероризам је манифестација стварности против цивилизацијска где се терориста означава као злочинац али са својом историјом. А та историја је стварност у којој се затекао а где смо сви ми део те стварности. Дошло је до девалвације вредности жене у Европи, обесмишљавањем смисла рађања а што је супротно од Европске културе. Покољ у Најробију 2013. године је организовала жена која је енглескиња која се удала за џихадисту и спровела тада напад који је био незамислив. Након тог напада она је изјавила да ће своја четири сина васпитавати у духу џихадизма. Њен муж је настрадао годину дана пре тога али по веровањима, он је отишао у вечну срећу и отпада да је то она урадила из освете већ из идеологије. А то је производ поништавања једне стварности, коју одмах замењује друга стварност. То је тешкоћа прелетања где преласког из једног идентитета у други особа има потребу да даје нагласак на нови идентитет, да се докаже. Ми имамо наш историјских пример где су најсуровије усташе били покатоличени Срби који су се доказивлати да не припадају више том бившем идентитету, вршили стравичне злочине.

“Ал Канса” бригада је женска бригада унутар исламске државе, основана је 2014. године, а жене из те бригаде су биле задужене да надзиру морал других жена. И биле су строге казне, рецимо када мајка доји дете у јавности, и те жене су кажњавале справом звана “гризач”, као она клопка са зубима за дивље звери, где би женама у знак казне одсецали делове тела, укључујући и дојке. Ту спада и батињање ако изађе ван куће, непрописно облачење. Има примера и у Европи, из нацистичких логора и жена Јузе Кох, која је осмислила једна начин мучења, а он је био да су женама пред порођај везивали ноге, тако да би у најгорим мукама умирала беба и мајка. То је један од многих примера где пада табу да је жена нежнији и лепши пол. Улога мајке је такође битна у рађању тероризма. Ни један мушкарац са наших простора није могао да оде у терористе ако им мајка није халалила, а то је врста одобрења, халал. Ту је мека моћ управљања од стране жена а где су жене са простора Балкана итекако сличне са оним на блиском истоку, и утичу на вредносне систем.

Жене из Кју Клукс Клана

О женама се упорно прича у смислу заступљености у друштву, равноправности, угрожености али се из неког разлога упорно изоставља друга страна медаље, скрива, прећуткује. То се види и по питању тероризма, који је жив, развија се, добија нове облике, исто се увек у жижи јавности појединци али не и жене, а оне су присутне у тероризму од самог настанка. Оне нису само део тога већ често и доминанти чланови и то је чињеница нашег цивилизацијског тренутка. Показало многим анализама се да су жене терористи много јаче, упорније и доследније у свом терористичком деловању од других. И то може бити мајка и породична жена али и просветни радник. Сада има све више присутних жена у сајбер тероризму а који је такође разоран по свом дејству, иако за непосредни учинак немају мртве. Последњих неколико година већину тих хакера у сајбер тероризму чине жене а ту је њихов интелект употребљен на лош начин. Тероризам је глобална ствар и нико на то није имун, тероризам није родно, национално ни религијски орјентисан, и зато је спречавање и промене стања у друштву најобљи начин његовог спречавања. Јер ставке као партијска књижица квоте родне равноправнпсти и слични приступи који негирају стручност већ стављају подобност у први план, управо продубљују сукобе у друштву и стварају темељ за будуће још суровије сукобе. Друштво засновано на љубави и уважавању би било имуно на појаве као што је тероризам. Ако не успе, имамо младе који су васпитани на скроз другим вредносним системима, где се врше утицаји са свих страна, где се више уважава инфлуенсер него било ко у породици, и ко зна шта то може да донесе у будућности. Све више и више се намеће нова вредност а то је да је срамота бити човек.

– Тамо где престеје моћ, почиње љубав –
Алфред Адлер