Искоростен је једна од наших древних престоница, а налази се 150 километара од Киева. Близу је Припјат и Чернобиљ. Сам Искоростен је стар око 1300 година по званичној историји. Важан једнако као Драч, Крушевац, Рас или Киев. Данас је то Коростен и мени су први утисак оставиле лепе девојке из тог краја, које одлично знају енглески и веома су разговорљиве. Али место има далеко већи значај. Сам Искоростен се састојао од више малих места а за Искоростен се претпоставља да је био на једном хектару. Помиње се од осмог века а ранија историја се не зна. Разлог се вероватно може тражити у намерном уништавању свог културног наслеђа од стране северних завојевача. Искоростен је био престоница Дервена или Древљана.

Само можемо да претпоставимо да је и Искоростен овако изгледао

Искоростен се помиње као што рекох још од осмог века а истраживања су показала да је то место било на каменој основи а надоградња је била дрвена, уобичејано за то време. Нађено је предмета свакодневне употребе али и накита од сребра и злата. Има преко триста гробова који итекако подсећају на гробове из Србије из тог и предходних раздобља (у начелу Трибалска култура). Град се налазио на реци Уж. Насеља су ишла са обе стране реке Уж. Како су они највероватније трговали, могу се ту међу остацима видети и остаци печењешких предмета, старо угарске културе, руских појасева. Али највећи део предмета предстваља културу Велике Моравије, или по српски Моравски стил. Захваљујући истраживањима археолога Мељниковскоју, Кучери и Звиздецкого зна се да је историја места много дубља и иде још неку хиљаду година уназад. У раној средњовековној историји је било подручје борбе са Бугарима, Печењезима и Русима (Варјазима). У време свог страдања, Искоростеном је владао кнез Мал, и представљао је озбиљну конкуренцију Киеву у сваком погледу. Главни ослонац Искоростена је био Краснаја Горка. Место се из тих времена памти по веома укусним јелима а столарија у двору је била сва од храстовог дрвета.

Ово би се данас звало политичка карта. Занимљиво је где се налазила Бугарска, не где се сада налази. У начелу све ту приказано представља наш народ.

Године 945 гине кнез Игор од Дервена након покушаја да им наплати порез. Тада је наследику Свјатославу било само три године и сву практичну управу над Киевском кнежевином је имала кнегиња Олга. А она је кренула да се свети. Дервени су јој понудили да се уда за њиховог кнеза. Сватове, који су стигли пловним путем, Киевљани су бацили у дубоку јаму иза Олгиног двора а њиховог предводника закопали живог у јаму. Кад су их бацили живе у јаму, Олга их је питала јел им је довољно части указано. И ту су остали заувек. Потом је Олга тражила да пошаљу још сватова, најбоље од најбољих и по могућству Дервене. Опет су дошли нови посланици и били су побијени у купатилу док су се умивали. Правила тада су била да се посланство поштује, нека врста данашњег дипломатског имунитета. Али њој је пак било омогућено да оде у земљу Дервена и обиђе гроб свог мужа. Тај гроб је у селу Немировка, данашња Украина. Ту је опет у току заједничког староверног обичаја одавања почасти мртвима, Олга наредила да се посеку присутни Дервени. Тадашњи летипис (Повести временных лет) помиње пет хиљада побијених Дервена.

Олга, кнегиња Киевске кнежевине (не Киевске Русије, то није било) а позади замишљени Искоростен у пламену

Године 946. Олга је кренула војском на земљу Дервена (Дрвевљана). Према Новгородском првом летопису, Киевљани су победили Дервене у боју. Потом је Олга прошла Дервенском земљом, установила порезе и обавезе и вратила се у Киев. Постоји и помен о опсади Искоростена, престоници Дервена. Опсада је била безуспешна и Олга шаље кнезу Дервена да јој је доста опсаде и место је више не занима. И тражила је да пре него што оде, да јој сваки житељ Искоростена да по три врапца и једног голуба, на шта су се Дервени пристали. На ноге птица које је Олга добила, стављене су запаљиве смесе од сумпора и након тога су птице пуштене. Све су одлетеле назад у Искоростен. Последица је да је место изгорело до темеља. Дервени су наивно веровали да им је престоница неосвојива. Варјази које је предводила Олга (сад су то Руси) су била ипак моћна војска за то време.

Карта народа или можда боље речено наших племена из тог времена, претпоставка девети век.

Након свих тих јуначких дела, Олга је примила Хришћанство и касније постала светица. У неком облику Искоростен наставља да живи и касније а од 16. века њиме управљају Пољаци. Данашњи Коростен је подигнут у 14. веку а име је добио у част некадашњег града на том месту. А што се тиче самих Дервена- наш први цар је био Дервен, дошао је у седмом веку из Закарпатја, да би нас све опет усторјио након тешког рата који је донео тешка страдања. Тврди се да је место одакле је дошао Острог. Не у Црну Гору, данашња Украина.