Академска наука у СССР почела је успешно да се развија негде петнаест година после рата. До тада је руководство Академије наука очишћено од “Расковита”. Совјетска наука је у то време напредовала огромном брзином. Тада су направљени најбољи светски рачунари (бољи од америчких) најбољи аутомобили (јер се ‘Волга’ сматрала тада најбољим аутомобилом) и изузетни бродови и подморнице.
Сцена ужаса како ударни талас брише све испред себе у Јапану
У свемиру су били далеко испред САД. И били би још даље да је совјетска Академија наука дозволила да се развије област као што је хладни фузија. Тако је 1958. године физичар Иван Филимоненко открио овај феномен, хладна фузија (о њему има посебан чланак овде на сајту). На тој основи почели су да се праве генератори и мотори. А академик Корољов желео је да развије свемирске програме, летове на Месец, Марс и Венеру, засноване на енергији хладне фузије. Све је ово већ било планирано уз помоћ нових мотора који би користили хладну нуклеарну фузију. Курчатов је желео да развије нови енергетски сектор заснован на хладном нуклеарној фузији. Академик Глушков је желео да изгради нове моторе. Све то су уништили академици СССР.
Они су то одбацили као псеудонауку, потпуно неосновану. Као последица тога, сви ти академици су преминули под мистериозним околностима. Сви ти програми су угашени, а научни програми почели су да се фокусирају на старије америчке технологије, укључујући и свемирску технологију. Али, што је најважније, совјетска рачунарска технологија је такође усмерена на овај катастрофалан пут.
Другим речима, сви совјетски развоји у рачунарској технологији постепено су угашени. Речено је да морају копирати америчку технологију. И тако су у СССР почели да копирају америчку технологију. И то је довело до тога да Совјетски Савез буде потпуно неспреман за револуционарне промене које су се догодиле у рачунарству и информатичкој технологији али и многим другим областима. То и јесте један од разлога за каснији распад Совјетског Савеза.
Све је ово урађено у оквиру програма који је водила совјетска Академија наука. У послератним годинама Академија наука СССР је водила програм о такозваној енергетској инверзији а то је извлачење енергије из околине.
У суштини, ово се своди на прављење машина вечних генератора друге врсте. Данас је то строго забрањено, али је тада Академија наука управо усвојила такав програм! И упркос противљењу већине академика, програм је настављен и довео је, на пример, до стварања фрижидера који је савршено радио без црпења струје из мреже. Посебни апсорпциони фрижидер, који је седамдесетих година производио Московски погон. Данас се о њему нигде ништа не може наћи.
Судећи по изгледу НЛО из овог чланка, летећи тањир Филимоненка је ипак урађен, јер ово итекако личи на његов пројекат
У међувремену, у Америци су почетком 1980-их почеле да се развијају технологије хладне фузије и основа за то била је управо технологија Ивана Фелмоненка, која је пала у америчке руке. Али онда се у Америци разбуктала дивља кампања да се оклеветају ти програми, јер је постало јасно да, ако би ти програми били спроведени у живот, ускоро не би било потребе за бензином, угљем, гасом или системом за пренос и електричне енергије.
Није прошло дуго времена и програми хладне нуклеарне фузије постали врло успешни; а само у Америци је неколико десетина истраживача који су радили на програмима хладне фузије уклоњено а друге су застрашили. Многи од њих су отишли у Европу, па чак и у Јапан, где су и Јапанци такође почели да раде на томе. Ипак је све је то било потиснуто, упркос чињеници да су појединци чак правили аутомобиле са моторима заснованим на хладној фузији. У Санкт Петербургу је до око 2005. године радио произвођач која је производио аутомобиле на основи стандардних Жигули модела који су радили на хладној фузији. Ови аутомобили су се производили у малим серијама и продавали. А 2004. године ова компанија је представила свој прототип на изложби Expo 2004 у Паризу. Након тога, француски заменик министра енергетике им се обратио и рекао: “Момци, трагају за вама; саветујем вам да брзо напустите Париз”. Већ следећег дана, њихов аутомобил је већ био спаљен и уништен. Некако су успели да безбедно стигну у Русију и наставили свој рад још неколико година све док, под чудним околностима, није умро главни конструктор предузећа. Једноставно су нестали са тржишта и уједно је био и крај слободне примене хладне фузије.
Неки други истраживачи, укључујући људе попут Уродскојева, наставили су да развијају програм хладне нуклеарне фузије током 1990-их и 2000-их. Организоване су конференције о хладној фузији. Све је то било изложено клеветању од стране Комисије за борбу против псеудонауке. Финансирање овог пројекта је прекинуто, иако ови пројекти нису били финансирани од стране Академије наука већ су иза тога су стајали дародавци. Стога је вршен притисак на спонзоре да прекину финансирање. И као и много тога пре тога, угашено.
Такви уређаји се успешно развијају у другим земљама. У Швајцарској, у Немачкој, у Турској. Јапан је користио Минато мотор, такозвани Минато точак, и све то још пре више од три деценије. Јапанци су усавршили ове моторе и уградили их у моторцикл са називом Сумо. Мотор Сумо има погон на оба точка. Један точак покреће стандардни електрични мотор, а други магнетни мотор заснован на Минато технологији. Када мотор први пут убрзава, потребна је батерија за напајање електричних кола која генеришу импулсе и за контролу положаја магнета. И поред малог акумулатора, возило може да пређе 200 до 300 км просечном брзином од 150 км/ч. Другим речима, он је вишеструко пута економичнији од стандардних електричних мотоцикала.
Један од многих заборављених пројеката хладне фузије на западу
Овако минимална потрошња енергије значила би револуцију у аутомобилској индустрији. И у то време, Тојота је најавила програм да уведе такве уређаје у своја возила. Под вођством јапанског министра финансија Токинаке, Јапан је почео да спроводи политику енергетске независности. Јапанци схватили да ако развију такве технологије, у будућности неће бити потребне огромне количине нафте и гаса, и да би Јапан могао да постане практично самодовољан. То је значило да би се могли ослободити стране финансијске контроле у Јапану. Али онда је Јапан пао на зуб светских моћника. Како је истраживао новинар Бенџамин Волфорд, који живи у Јапану, и он је интервјуисао министра финансија Токинаку, који му је рекао да је добио претњу од израелског премијера Нетањахуа да ће, ако Јапан не прихвати политику Међународног монетарног фонда и Федералних резерви, против њега бити употребљено геофизичко оружје.
Јапан није испунио захтеве глобалиста и као резултат тога, против њега су употребљено геофизичко оружје (онај чувени цунами), што је довело до уништења главних фабрика Тојоте. Истовремено, догодила се ужасна катастрофа у нуклеарној електрани Фукушима. То је оно што стоји иза јапанске трагедије, жеља за енергетску независност. Јапан је желео да води независну политику. Геофизичко оружје се сада користи против Кине, против Европе, против Русије и шире против многих земаља.
Све је то учинак ове глобалне политике, ових представника црне аристократије који поседују америчку Федералну резерву, управљају Међународним монетарним фондом и другим међународним глобалистичким организацијама. Није ни у Србији боље. Давно ми је причао један човек који је имао висок положај у једној установи и био друг члан, да му је из седишта СКЈ у Београду стигао телекс да прати на послу ко добро ради и да провери зашто добро ради. Ако би се вратили назад у историју, видели би кроз који је пакао прошао Никола Тесла. Уопште клима у Србији за било кога са неким знањем је катастрофална и није за чуђење да сви са било каквим знањем беже из земље.
Има појединаца међу обичним људима који користе нешто од горе поменутих технологија али суштина је да то буде опште, за све. А то је врло тешко за сад…