Дуле беше диван човек! Упознао нас је његов другар, из истог су места, Прибој. Пошаље ми поруку на Фејсбуку како има доброг другара који се исто занима за макете као и ја па би волео да нас упозна. У то време сам радио за три издавачке куће ( Француска, Британија и Холандија), посла колко оћеш и мој зид је био препун објава макета авиона, илустрација, цртежа, архивских фотографија. И сви су то ценили осим наших. Све једно, упознам се са Дулетом. Фин човек у разговору а његови радови почетнички. За разлику од наших који би се одма наругали, ја сам му дао пуну подршку и радовао се што се јавио још један макетар. Дулету је то посебно било мило јер има подршку неког ко од разних прозвођача добија бесплатне макете и радове објављује у чувеним часописима.
Година 2013., Дуле учи код мене како се боји макета прскалицом.
Како смо били близу један другом, ја у Панчеву а он у Београду, повремено смо се и виђали. Код мене је научио прве озбиљне макетарске кораке. Имао је невероватно истанчан осећај и врло брзо је почео да мајсторски ради макете. Али…
Синергија…
Обједињена енергија, хармонизација групе људи је нешто што даје вредност и отисак у стварном животу. Тесла у окружењу Смиљана ништа не би урадио. Пупин исто у Идвору. Одлазак на друго место је створило ту синергију која је помогло да извуку ту стваралачку моћ. Седамдесетих година ширила се нека прича како су од Хитлера узели узорке коже и крви и да су направили 40 његових копија. То ми је као мало уливало немир да не понови опет оно од раније. Касније сам схватио да је он то могао да уради само у одређеном тренутку и окружењу. Те копије и ако су урађене су живот завршили као конобари, шефови канцеларија, машиновође… никако као вође народа. Али…
У мом окружењу се јавља посебна стваралачка синергија. Често ми се јаве особе које гледајући мене, добију неки стваралачки полет, открију најбољи део себе. На једном месту си бисер а на другом обичан камен. Али… Србија је земља злобе и пакости. Они који својим постојањем стварају само ђубриште, не раде ништа друго него разбијају синергије. Тако и са Дулетом, чим је ојачао мало, одмах су га зграбили други за своја нека окружења. У тим окружењима ништа не може да настане, све што имају отимају. Без имало морала. Срећом Дуле је имао образ па смо остали у блиским везама иако су правила тамо негде била да ја морам бити омржен.
Да, наставио је он да ради али није било то како би било да није отет. Могао је да буде име у неком часопису, ту сам препоручио неке који то не заслужују. Моја грешка, био сам друштвено ангажовани Србин, гледао наше да провучем било где, да буду познати и узму неку кинту. Боље да не знате како се то вратило. На жалост, Дулету се то измакло. Отимачи душа нема у неком штампаном издању да докажу своје знање. Али су се портудили да друге избаце одатле (па ме не чуди да последњих година мени набаце “да знам нешто, писао бих за часописе).
Суноврат!
Седели смо код њега на тераси у стану у Београду. Беше то ако се не варам 2013. година. Прича ми он да има два стана, један издаје а ту у другом живи са женом. Кажем му ја зашто један не продаш, уложиш у имање на селу (тад су куће биле смешних цена) и средиш себи неки посао. Причао сам му да иду неки врло незгодни догађаји, и треба бити ван великих урбаних средина. Слуша он пажљиво али каже да ни сам не зна шта би радио, некако не сме у све то да се упусти.
Нешто касније, 2015., ја се одселио у једно село у Поморавље, променио живот, доста новог унео. Пролази време, ја 2019., одем за Украину и 2020. почиње ковидобеснило. Дуле умире у првом таласу умирања. Спада у ону загонетну групу настрадалих- око четрдесетак година, одличног здравља, никаке болести и за час нестаде. Потресло ме је кад сам на његовом Фејсбук зиду видео објаву неке рођаке. И оставим поруку. У њој је било много тога поменуто али и то чувено седење на тераси и моје јадиковање што ме није послушао, сада би било све боље. Наравно спазе они…
Верујем да је то итекако распиздело ове отимаче душа и разбијаче синергија. Јер одмах иза тога креће хајка на мене. То је било одмах иза прве хајке када ми је уништена група на Фејсбуку, написано у чланку “Држ да збијем”. Моја страница за војно макетарска питања је за недељу дана са седам хиљада чланова пала на пет хиљада. Рекордно брзо, неко није био лењ да покрене кампању порукама и јеном по једном члану ко зна шта напише, те тај неко напушта место. Затим иду пријаве за неке ствари које сам ко зна кад објавио (како их само није мрзело да копају по садржају код мене). И док су други нпр исту ствар објавили без бојазни, мене блокирају. И останем без свог Фејсбук налога.
Дуле седи у свом стану, изнад њега уметничка слика коју је добио од мене на поклон. Две његове омиљене теме, немачки ловац Месершмит 109 у пилот Ерих Хартман.
Главна особина тих горе поменутих отимача душа и разбијача синергија је умишљеност да су нека елита и да све знају али у стварности су врло глупи и мрзе сваког ко ишта зна. Свугде посеју отров. У макетарском смислу наша места су јад и беда. Док енглеска цветају. А зашто енглеска цветају је зато јер тамо имају уважавања једно према другом. Давно сам читао у једном часопису на који сам био претплаћен, разговор са једним угледним макетаром из Енглеске који је причао о такмичењима и суђењу. Каже да сваког учесника такмичења поздрави и честита на томе што је дозволио критичку анализу његовог рада. Код нас се све дочекује на нож. Енглези зато из потаје владају светом.
Дуле је као што сам рекао био диван човек. Увек смо један другом честитали рођендан, славу или неки други догађај. Никад ме није продао, у њега сам могао да имам 100% поверење. Он није једина особа која ме је тражила као пријатеља на некој друштвеној мрежи и да га је после уграбио неко коме такав никад не би пришао јер је говно. Али је једини који је одолео притисцима са стране јер су сви други захладнели везе са мном. Није ми јасно где им је та чиста логика, да ако су нешто чули, зашто нису проверили? Али… како судиш, тако ће ти бити суђено. Дуле је био човек са дубоко укорењеним древним вредностима, и човек нове цивилизације која нам долази. Шта су њему донели ти који су га зграбили? Ништа. Јел су га спремили на 2020? Нису. Тако су исто спремили и за друге. И никад нису разоткривени ко су али је мржња и злоба њихов очигледан покретач.
Не знам зашто су ми све ове мисли дошле и све их у даху написах. Рушитељи синергије су мало покошени од 2020., али још увек се држе и руше све око мене. И воде их на пањ као што су одвели Дулета. У њиховом свету је самотни чемер, једина светлост им дође кад зграбе неког са стране. Дуле ће чини ми се добити још друштва захваљујући овим отимачима душа… Дуле ће заувек бити мртав ако се у некој будућности не створи неки закон о клеветама. Клавете искључиво иду у тајности а они који их стварају остају скривени и дуго могу да трују заједницу.
Посвећено онима који ће тек умрети