Дарсоновал или љубичасти штап (Violet Ray), је најстарији и вероватно једини уређај у употреби а да је на њему радио Никола Тесла. Срце уређаја је Теслин калем и технички гледано то је високофреквентни осцилатор (high-frequency oscillator.) Електротерапија је била прилично укорењена у Теслино време, то креће са првим кабинетом за електротерапију из 1855. у Енглеској а у Њу Јорку је 1890. било чак пет медицинских школа где се учила електротерапија. Тесла је одржао предавање на осмом годишњем скупу у Бафалу од 13. до 15 септембра 1898. са насловом “High Frequency Oscillators for Electro-Therapeutic and Other Purposes” коју је држао American Electro-Therapeutic Association.
Пар уређаја које сам добио из Русије 2017. године и невероватно добро су се показали
Пре тога, 1892. Никола Тесла путује у Европу да би држао низ предавања. Тамо у Паризу се срео са Пол Одином и Арсеном Дарсоновалом (Paul Oudin, Arsene D’Arsonval), где су разговарали на тему израде уређаја за електротерапију. Пол Один је урадио први уређај “љубичасти штап” и следеће године је објавио чланак о лечењу поремећаја коже том направом. Тесла и Один су 1893. урадили један такав уређај и он је био изложен на међународном сајму, на штанду међу друге Теслине уређаје.
Ови уређаји су у почетку били уобичајени медицински уређаји за лечење различитих стања коже, ублажавање бола али и лечење озбиљних болести. Првобитно су направљени за лекаре да их носе у домове пацијената, где су преносивост и практичност били неопходни. Предност ових уређаја је јединствена способност да раде и на наизменичној и на једносмерној струји, чак и ако у домовима пацијената није било струје, ови мали уређаји могли су да раде на преносивим батеријама. У Европи се највише раширио уређај који је радио Дарсоновал а већ тада је постојала нетрпељивост према Тесли па се његов калем називао калем Одина. Dental Brief је увео први назив “violet ray” 1913. године.
Ти уређаји које је радио Д’Арсоновал су били веома гломазни и нису имали стаклене електроде већ је струја дејствовала право на тело
Пре тога су високогреквентни уређаји били гломазни а електрична енергија била је ретка. Такође, може бити занимљиво напоменути да су у раним данима, ако су људи имали среће да имају електричну енергију у својим домовима, то најчешће подразумевало једну једину утичницу за сијалицу окачену са плафона главне собе у кући. Зато у толико много упутстава за Violet Ray уређаје наводе се ствари као што је “практично се прикључује у било коју утичницу за сијалицу”. У то време, утичнице за сијалице биле су једини облик прикључка! Сами уређаји, бар судећи по тадашњим рекламама, су били јако скупи и тек 1916. се појављује неки доступнији за народ. Распон болести које су ови уређај лечили је огроман а уз уређај се добијала и књижица са упутствима како се која болест лечи. Нису биле решаване само кожне болести и већ и озбиљније као што је на пример рак.
Једно древно паковање уређаја
Рани преносиви апарати производила су компаније Remco, Frank S. Betz, Browne, Victor, Fischer, Aloe, Wappler и други. Већина раних уређаја била је смештена у дрвеним кутијама и садржала је калемове који су производили искре дужине десет и више центиметара. Неки уређаји су се чак продавали са посебним рентгенским цевима за обављање благих третмана у домовима људи. Посао са “љубичастим штаповима” постао је велика индустрија и у САД, Канади, Немачкој Француској, Шпанији и Британији било је дванаестак произвођача. Али не треба заборавити ни СССР где су се ови уређаји такође касније правили и начелно примењивано доста Теслиних знања у лечењу људи. Неки произвођачи су правили и више разних модела, а производња је достизала десетине хиљада, па чак и стотине хиљада комада код неких произвођача! На крају су тврдње о свестраном лечењу стављене на испит и већина уређаја је забрањена од стране FDA. Они су наредили да се сви уређаји униште и то је и урађено почетком шездесетих година. А разлог је што су нашли два уређаја наводно неисправна и људи су добили струјни удар од њих. Чудо нису ТВ забранили с обзиром да је много људи и од њих добило струјни удар. Али су наставили производе ове уређаје за употребу у салонима лепоте. Ти нови уређаји су највероватније изгубиле на својој снази и могућностима да лече. Тако нешто се није десило у СССР и ту се па и данас у Русији и Украини могу наћи више произвођача ових уређаја који имају терапеутска својства а ту је опште примењен назив Дарсоновал.
Технички цртеж уређаја
Сами уређаји су доста осетљиви у раду. Калемови резонатора за љубичасте зраке намотани су на дрвеним или пластичним језгрима; састоје се од више слојева жице изоловане папиром који је импрегниран изолационим материјалом. Прегревање овог изолационог материјала између слојева узрокује квар ових калемова. Јасно се виде различити слојеви жице и воскирани папир који се користи за изолацију. Секундарни калем је тесно намотан у слојеве жицом пречника 0,006″, док је примарни калем намотан жицом пречника 0,012″. Савремени калемови су уместо воском натопљени епоксидом отпорним на високе температуре, чиме се добија калем који ће издржати дужу употребу. Нажалост, и остале делове уређаја (као што су кондензатор) такође се прегревају када се користе дуже од 10 минута. Ако користите уређај до 10 минута и ако се уређају дозволи период “хлађења” од 20–30 минута између кориштења, трајаће цео живот. Дарсоновали су често скупље за поправку него што вреде, па је најбоље само добро да се о њима бринете и трајаће неограничено. Дарсоновал не мора у себи да има варничар који је особен за Теслин осцилатор.
Особена љубичаста светлост тих некадашњих уређаја
На врху уређаја је рупа где се убацује стаклена цев (електрода) која је испуњена неким гасом. Од тог гаса му зависи и боја и првобитно је то била љубичаста и то је и дало овој направи име. Испитивања у совјетском савезу су показала да су оне са црвеним светлом најлековитије. Ја срећом имам баш те електроде које исијавају црвену светлост. Раније је кориштен неон или аргон код европских произвођача уређаја из 1930-их и каснијих година. Већина америчких уређаја је користила обичан ваздух при различитим степенима вакуума. Ове електроде потичу од тих које је Фредерик Финч Стронг урадио 1896. године. Многи лекари су усвојили своје облике електрода а постојали су некад и каталози са упутством која је намена сваке. Те цеви су се појавиле негде око 1908. године.
Једна од последњих заблуда о љубичастим зрацима јесте да они емитују ултраљубичасто зрачење. И то је такође нетачно. Кварцно стакло је једино стакло које може да преноси ултраљубичасто зрачење, а већина електрода за љубичасте зраке направљена је од пирекса. Једино ултраљубичасто зрачење које ови уређаји емитују потиче од самих варница које генеришу. Све електричне варнице у одређеној мери производе ултраљубичасто зрачење. Једини ефекат гаса, притиска или вакуума унутар стаклених електрода јесте стварни отпор вакуумске електроде, а то утиче на карактеристике струје која пролази кроз њих.
Моја другарица из Украине, медицинска сестра, позира са Дарсоновалом код ње на послу. Али од 2019. ти уређаји се лагано по нечијем налогу све више и тамо заборављају. У разговору са медицинским особљем код којих у ординацији има овај уређај, ја сам схватио да они и не знају како да се користи.
Што се тиче примене ових уређаја, треба напоменути да третмани ретко подразумевају примену електричних варница на кожу. То може изазвати непријатне опекотине. Кад год ранији приручници помињу “варницу од једне шестине инча” или “варницу од пола инча” за разне болести, под тим се подразумева да се апарат подеси да произведе такву варницу, а стаклена електрода потом да се примени директно на тело. Ниједна особа са пејсмејкером не би смела да се приближи апарату Виолет реј, ефекат. Као посебна антивирусна постојала је електрода од чистог гвожђа, без стакла. Из мог личног искуства знам да то варничење даје највиши учинак на кожу и ја обично користим размак површине стаклене електроде од површине коже од неких пар милиметара.