Како се наизглед добри људи ореобразе у зле и како улоге стварају стварност… Кратко речено- ефект Луцифера! Био би ово савршен додатак мом раније објављеном тексту о колективном злу. Сам назив је настао шездесетих година прошлог века након једног суровог испитивања на добровољцима које је спроведено на једном универзитету у САД.
Ефект Луцифера
Оног тренутка кад неко обуче униформу и добије посао и задатак да надзире друге људе, то више није тај човек пре него што је обукао униформу. Многи се осете посебним и изабраним и покажу оно демонско које се крило у њима. Као кад неком будеш жирант и онда схватиш са каквом особом имаш посла.
Како изгледа тај преображај ефектом Луцифера може да послужи поређење између глумца и горе описаног. Глумац- говори тако како захтева улога, хода тако како захтева улога, једе тако како захтева улога, показује осећања како тражи улога. Али савршена обука за глумца му не даје да помеша улогу коју је узео са истинским човеком у себи. Гасе се светла, скида се шминка и он је опет тај који јесте. Код слабе личности ствари стоје другачије. И кад се спусти завеса, искључи камера, он и даље игра улогу која му је дата. Улога му гуши стварност. Улога почиње да му управља животом. Публика и позорница више нису важни, јер је улога прогутала личност глумца.
Улога није просто маска већ изазов који може открити оно најбоље у човеку или га потпуно обрисати. Ја се никада нисам слагао са мишљењем народа да власт, новац и трка за исто, кваре човека. Не, не кваре већ откивају његово истинско биће. На светлост излази свевременско зло. Као и у што многим људима тиња свевременско добро. То је нпр немачки фелдмаршал Ромел. Где је он био, није било прогона јевреја а ратовао је часно и војнички. И учествовао у завери да се убије Хитлер. Њега није повео ни чин, положај а нити закон који је тад владао (јер су се многи злочинци правдали да је било тако време, такви закони). Немојте мислити да треба неко високо звање, положај или много новца да се исконско зло пројави у људима, често је довољно много мање, да је рецимо администратор на некој групи на Телеграму, Вајберу, Фејсбуку… и видите са ким имате посла.
Уосталом, давно је Достојевски у свом роману “Зли дуси” све то лепо објаснио…